EVROPSKA ANALIZA: SRBIJA I HRVATSKA U STATUSU BESNILA
U evropskom javnom prostoru često se govori o besnilu kao o bolesti koja je u velikoj meri iskorenjena, ali zvanične liste i statusi zemalja ne prate uvek realno epidemiološko stanje. Srbija se i dalje vodi kao „visokorizična zemlja od besnila“, dok se Hrvatska tretira kao zemlja potpuno oslobođena od ove bolesti. Međutim, detaljna analiza podataka koju je predstavila Anne Meyer, veterinarski epidemiolog i konsultant organizacije Episystemic, izrađena u okviru ekspertske grupe SGE-RAB pod okriljem WOAH i uz podršku Evropske komisije, otvara prostor za ozbiljnu diskusiju o tome koliko su postojeće klasifikacije usklađene sa stvarnim epidemiološkim trendovima. Ova analiza pokazuje da je Srbija već godinama na nivou minimalnog rizika, dok se razlike u odnosu na susedne zemlje ne mogu ignorisati. Upravo zato, pitanje rekvalifikacije Srbije postaje ne samo nacionalno, već i evropsko pitanje.
Autoritet izvora
Važno je naglasiti da ovu analizu nije pripremio „neko tek tako“. Anne Meyer je angažovana od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH, ranije OIE) i radila je u okviru Standing Group of Experts on Rabies for Europe (SGE-RAB), tela koje funkcioniše pod okriljem GF-TADs, uz podršku Evropske komisije. Radi se o dokumentu nastalom u saradnji sa najvišim evropskim i međunarodnim institucijama, iako formalno nije deo WAHIS baze podataka. Upravo zato ova analiza ima težinu – ona pokazuje kako stručnjaci na evropskom nivou vide epidemiološku sliku regiona i daje kredibilitet argumentima da Srbija zaslužuje rekvalifikaciju. Više o samoj peticiji pročitajte ovde.
Ključne činjenice
- SGE‑RAB7 je radna grupa sa 16 članica koja prati situaciju u Evropi i susednim regionima; zvanični zapis i program sastanka dostupni su u arhivi GF‑TADs/WOAH.
- Prezentacije su pokazale da su neke članice imale povremene slučajeve u poslednjih 5 godina, dok je Srbija prikazana kao zemlja sa konzistentnim napretkom zahvaljujući ORV kampanjama i aktivnom nadzoru.
- Izveštaji govornika (Meyer, Dubois, Robardet, Cliquet) naglašavaju da Srbija ispunjava tehničke kriterijume za formalizaciju rezultata — ali međunarodno priznanje zahteva dodatne administrativne korake (WOAH aplikacija, eventualno uvrštavanje na EU liste).
Statistički pregled (2005–2024)
Podaci iz izveštaja jasno pokazuju trendove:
- Srbija: od 2005. do 2012. broj slučajeva besnila je opadao, a od 2013. do danas zabeleženo je svega 14 slučajeva, i to isključivo kod divljih životinja. Poslednji slučaj bio je 2018. godine (više o statusu).
- Hrvatska: u istom periodu broj slučajeva bio je daleko veći – 1052 slučaja 2008. godine, 813 u 2009, 661 u 2010. Tek od 2014. Hrvatska beleži potpuni pad na nulu.
- Rumunija: i dalje beleži slučajeve, uključujući 51 u 2023. godini, prisutnost besnila kod psa u 2024. godini i smrtni ishod čoveka u 2025. godini (detalji sa skupa).
- Mađarska: povremeni slučajevi kod divljih životinja, uključujući 15 u 2023. i 18 u 2024.
- Poljska: beležila značajne brojeve sve do 2021, uključujući 112 slučajeva te godine.
Uporedna analiza: Srbija vs. Hrvatska
- Hrvatska je imala dramatično veći broj slučajeva besnila u periodu 2005–2013 nego Srbija.
- Srbija je već od 2013. faktički na nivou sporadičnih slučajeva, dok Hrvatska tada prelazi u status „rabies-free“.
- Uprkos tome, Srbija se i dalje vodi kao visokorizična zemlja, dok Hrvatska uživa status zemlje bez besnila.
Ova kontradikcija otvara pitanje: da li se epidemiološki podaci zaista uzimaju kao glavni kriterijum, ili administrativna klasifikacija ima sopstvenu dinamiku koja ne prati realnost? Peticija za promenu statusa upravo se bavi ovim pitanjem.
Broj slučajeva besnila (2005–2024)
| Godina | Hrvatska | Srbija | Mađarska | Rumunija | Poljska |
|---|---|---|---|---|---|
| 2005 | 343 | 88 | 9 | 131 | 138 |
| 2006 | 637 | 180 | 3 | 281 | 82 |
| 2007 | 641 | 156 | 3 | 499 | 69 |
| 2008 | 1052 | 202 | 6 | 1070 | 29 |
| 2009 | 813 | 187 | 3 | 551 | 8 |
| 2010 | 661 | 104 | 11 | 473 | 151 |
| 2011 | 381 | 46 | 2 | 317 | 160 |
| 2012 | 135 | 20 | 0 | 432 | 255 |
| 2013 | 37 | 5 | 24 | 415 | 196 |
| 2014 | 1 | 3 | 23 | 174 | 98 |
| 2015 | 0 | 0 | 0 | 30 | 93 |
| 2016 | 0 | 4 | 1 | 14 | 16 |
| 2017 | 0 | 1 | 3 | 2 | 2 |
| 2018 | 0 | 1 | 0 | 4 | 4 |
| 2019 | 0 | 0 | 0 | 4 | 1 |
| 2020 | 0 | 0 | 0 | 5 | 7 |
| 2021 | 0 | 0 | 0 | 5 | 112 |
| 2022 | 0 | 0 | 4 | 28 | 36 |
| 2023 | 0 | 0 | 15 | 51 | 7 |
| 2024 | 0 | 0 | 18 | 13 | 2 |
Šira evropska perspektiva
Kada se Srbija uporedi sa Rumunijom, Mađarskom i Poljskom, jasno je da je rizik od besnila u Srbiji daleko manji. Rumunija i dalje beleži desetine slučajeva godišnje, Mađarska i Poljska povremeno imaju dvocifrene brojeve, dok Srbija već šest godina nema nijedan slučaj. Upravo ovakvi podaci pokazuju da Srbija zaslužuje da se o njenom statusu razgovara na evropskom nivou, jer faktički ispunjava kriterijume za rabies-free status. Više o evropskim kampanjama vakcinacije pročitajte u tekstu EU vakcinacija lisica.
Zaključak
Zvanični izveštaji Evropske komisije i WOAH tela potvrđuju da je Srbija faktički na nivou zemalja koje se vode kao rabies-free. Međutim, administrativna klasifikacija i dalje ostaje nepromenjena. Analiza Anne Meyer, nastala u saradnji sa evropskim i međunarodnim institucijama, pokazuje da Srbija već godinama beleži minimalan rizik od besnila. Upravo zato je vreme da se otvori ozbiljna diskusija: da li je trenutna klasifikacija Srbije zaista zasnovana na naučnim podacima, ili je vreme da se ona uskladi sa realnim epidemiološkim stanjem?
👉 Ovaj blog poziva na razmišljanje i diskusiju. Srbija je faktički rabies-free, ali to mora biti i zvanično priznato. Analiza uključuje poređenje sa Hrvatskom, budući da se ona u javnom diskursu prepoznaje kao najuzorniji model u regionalnom kontekstu kada je besnilo u pitanju.
