Prekobrojnost pasa u Srbiji – ko je stvarno kriv?

Zašto javnost mora da razlikuje odgajivače od „štancera“ – i zašto je Nacrt zakona o dobrobiti životinja pogrešan put

Srbija se decenijama suočava sa istim problemom – prekobrojnošću napuštenih pasa. Ulice su pune lutalica, azili su pretrpani, a lokalne samouprave troše milione evra na odštete zbog ujeda umesto na sistemsko rešavanje problema. U gotovo svakom gradu i selu prizori napuštenih, gladnih i uplašenih životinja postali su svakodnevica.

Međutim, ono što javnost uglavnom ne razume jeste – ko je zaista odgovoran za ovakvo stanje? U javnosti se često svi koji se bave reprodukcijom pasa nazivaju istim imenom – „odgajivači“. I svi se često stavljaju na istu metu kritike.

To je velika i opasna zabluda.

Zato je cilj ovog teksta – i zvaničnog obraćanja Kinološkog društva Ideal Dale pred nadležnim institucijama – da javnost upozna sa stvarnom podelom među onima koji se bave psima i da ukaže na pravi uzrok prekobrojnosti i napuštanja pasa u Srbiji.

1️⃣ Kinolozi – profesionalni, etički odgajivači

Prva i jedina grupa koja treba da nosi titulu „odgajivač“ jesu kinolozi. To su ljudi koji su svoj život posvetili psima, često do te mere da su sve svoje resurse – vreme, energiju, znanje i finansije – podredili upravo odgoju rasnih pasa.

Ko su kinolozi?

• Ispunjavaju sve zakonske obaveze, norme i načela odgovornog držanja pasa
• Imaju adekvatne uslove za držanje pasa – često žive u ruralnim sredinama kako bi psima obezbedili što bolji život
• Profesionalno se bave negom, ishranom, socijalizacijom i odgojem
• Članovi su kinoloških organizacija i redovni učesnici na takmičenjima
• Teže da proizvedu što kvalitetniju jedinku i unaprede rasu u naučnom i sportskom smislu
• Ulažu u zdravlje, genetiku i testiranja – troškovi često prevazilaze prihode od prodaje

Kod ovakvih odgajivača štenci su skupi iz opravdanih razloga: cena odražava uloženi trud, zdravstvene preglede, socijalizaciju, rodovnike i garanciju kvaliteta. Sasvim je legitimno da osoba koja se nečim bavi stručno i predano, od toga i živi i zarađuje.

Stav Kinološkog društva Ideal Dale: Ovi odgajivači moraju obavezno biti osposobljeni i licencirani za delatnost kojom se bave, te da imaju registrovan privredni subjekat pri Agenciji za privredne registre (APR) kome je primarna delatnost odgoj pasa. Njihova stručna osposobljenost i licenca garantuju da poseduju neophodna znanja iz oblasti kinologije, reprodukcije, genetike, nege i socijalizacije štenaca. Takođe, ovoj kategoriji se priznaje pravo da samostalno zahteva izdavanje sertifikat za komercijalno kretanje životinje – kako u okviru zemlje, tako i za izvoz kao i drugi benifiti predviđeni podaktima i pravilnicima.

2️⃣ Hobi odgajivači – odgovorni entuzijasti

Druga grupa su hobi odgajivači. To su obično ljudi koji su kupili psa iz renomirane odgajivačnice – i ispostavilo se da taj pas ispoljava vrhunske karakteristike svoje rase. Oni slede ista načela odgovornog i etičkog držanja pasa, često su i sami učesnici na kinološkim manifestacijama.

Ko su hobi odgajivači?

• Poseduju 1–3 psa (sa izuzecima gde ostali psi nisu priplodni)
• Imaju povremeno, jedno leglo, i to iz ljubavi prema rasi, a ne iz materijalnih razloga
• Cenu šteneta održavaju visokom kako bi sačuvali kvalitet krvne linije i poštovali svog odgajivača
• Trude se da ispune sve standarde odgovornog držanja

Stav Kinološkog društva Ideal Dale: Ova kategorija odgajivača takođe treba da bude licencirana i stručno osposobljena za odgajanje pasa. Međutim, za razliku od prve kategorije, ne zahtevamo registraciju pri APR – jer se radi o hobi aktivnosti, a ne o primarnoj delatnosti. Za ovu kategoriju predlažemo ograničenje od najviše dva legla godišnje. Takođe, ovoj kategoriji je dozvoljeno da dobije sertifikat za komercijalno kretanje životinje, ali uz pomoć i podršku udruženja čiji su član – što dodatno garantuje kontrolu i transparentnost.

📌 VAŽNO: Prema stavu Kinološkog društva Ideal Dale, isključivo prva i druga kategorija – licencirani odgajivači i licencirani hobi odgajivači – imaju pravo na javno oglašavanje i prodaju štenaca. Ove dve kategorije garantuju da su štenci odgajani u odgovarajućim uslovima, sa adekvatnom socijalizacijom, zdravstvenom zaštitom i urednom dokumentacijom. Sve ostale kategorije nemaju pravo na komercijalnu prodaju pasa – time bi se direktno onemogućio rad „štancera“ i stavila tačka na nekontrolisano razmnožavanje.

3️⃣ Kućna legla – opasna pojava sa dve strane medalje

Treća grupa su takozvana kućna legla – legla vlasnika pasa ljubimaca, koji pod raznoraznim izgovorima reprodukuju svoje pse. I ovde moramo napraviti dve jasne podkategorije.

Podgrupa A – Neznalice, ali ne i zlonamernici

To su vlasnici koji iz nekog razloga žele potomstvo svog psa – bilo iz sentimentalnih razloga, bilo usled slučajnog, neželjenog parenja. Oni nisu stručno osposobljeni za odgajanje štenaca, nemaju znanje o reprodukciji, naslednim bolestima, uslovima podizanja štenaca i socijalizaciji.

Stav KD Ideal Dale: Ovakva legla treba pothitno zabraniti. Opcija za ove vlasnike uvek postoji – ili da se licenciraju, ili da ustupe kuju na uslužni odgoj odgajivaču iz prve kategorije.

Podgrupa B – „Štanceri“ – JEDINI I PRAVI KRIVCI

I ovde dolazimo do suštine problema. Iza pojma kućnih legala krije se upravo jedini i pravi izvor prekobrojnosti pasa i napuštenih pasa – čuveni „štanceri“, kako ih etički odgajivači nazivaju.

Istraživanja su pokazala da su Srbija, Bugarska i Rumunija epicentar ilegalnog uzgajanja pasa. „Štanceri“ su najbrojnija kategorija „odgajivača“ i oni su jedini odgovorni za nekontrolisano razmnožavanje koje dovodi do prekobrojnosti.

Kako prepoznati štancera?

• Gaji više pasmina – one koje su trenutno popularne i profitabilne
• Ženke se pare na svako teranje, čak i pre telesne zrelosti
• Štenci se prodaju po neopravdano niskim cenama koje ne mogu da pokriju ni osnovne troškove odgoja
• Žive u nehumanim uslovima – za njih su kuje „bankomati“
• „Muljaju“ sa rodovnicima – prodaju štence „naizgled rasne“ uz rodovnik, što im omogućava Kinološki savez Srbije
• Čim rasa prestane da bude profitabilna, prelaze na drugu, aktuelniju
• Njihovo znanje o odgoju, socijalizaciji i psima uopšte je nikakvo ili veoma oskudno
• Štenci se često prodaju pre nego što su spremni da se odvoje od majke

Oni su upravo ono što „zeleni“ i aktivisti pogrešno nazivaju svim odgajivačima – „kotitelji“. Ali istina je dijametralno suprotna: štanceri nisu odgajivači. Oni su zloupotrebljavači pasa, kinologije i sistema.

🏛️ Uloga Kinološkog saveza Srbije – deo problema?

Nažalost, Kinološki savez Srbije (KSS) je svojom politikom omogućio ovakvo stanje. KSS, nažalost, ne radi po zakonima Srbije niti po Pravilniku o odgoju. Kritike na račun KSS-a su brojne – od toga da je „organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za to“, pa do optužbi da je postao „samoposluga“ [reference:0].

Šta KSS radi, a što direktno šteti etičkim odgajivačima i povećava broj štancera?

• Izdaje rodovnike štencima iz kućnih legala – bez ikakve kontrole uslova u kojima su štenci odgajani
• Omogućava „štancerima“ da prodaju štence „sa rodovnikom“ – što ih čini naizgled legitimnim
• Finansijski profitira od svake prijave legla – pa mu nije u interesu da suzi krug onih koji mogu da prijavljuju legla
• Na taj način ne štiti odgajivače iz prve grupe, već ih izjednačava sa „štancerima“
• Kada KSS podrži zakon koji dozvoljava kućna legla – rodovnik postaje samo komad papira [reference:1]

Stav KD Ideal Dale je jasan: KSS mora hitno da promeni politiku izdavanja rodovnika i da uvede strože kriterijume za registraciju odgajivačnica. Rodovnik ne sme biti samo „papir“ – on mora biti garancija kvaliteta, zdravlja i etičkog odgoja.

🏚️ Azili – gde je sistem zakazao?

Dok se na jednoj strani štanceri nekontrolisano razmnožavaju, na drugoj strani sistem zbrinjavanja napuštenih pasa u potpunosti ne funkcioniše.

Osnovni problemi:

• 97 jedinica lokalne samouprave nije ispunilo zakonsku obavezu da obezbedi prihvatilište za pse [reference:2]
• 55 opština nije donelo Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa [reference:3]
• Azili koji postoje često su neadekvatni – životinje žive u jako lošim, nehumanim uslovima [reference:4]
• Gradovi i opštine godišnje plaćaju milione evra na odštete zbog ujeda pasa lutalica – u periodu od šest godina čak 25 miliona evra [reference:5]
• Privatnim kompanijama je primarni cilj profit – nije im u interesu da se smanji broj napuštenih pasa, jer im se smanjuje i izvor prihoda

Posebno je zabrinjavajuće što se u Nacrtu novog Zakona o dobrobiti životinja ne regulišu ključne oblasti kada je reč o problemu napuštenih pasa. Umesto toga, omogućava se masovno ubijanje napuštenih životinja – što se decenijama pokazalo kao nerešenje [reference:6].

🐾 Zaključak – šta KD Ideal Dale traži?

Prekobrojnost pasa u Srbiji nije nerešiv problem. Problem je što se odgovornost već godinama prebacuje na pogrešne adrese. Etički odgajivači – kinolozi – trpe posledice mera koje su trebale da budu usmerene isključivo na štancere.

Zato Kinološko društvo Ideal Dale na okruglom stolu iznosi sledeće zahteve:

Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja, koji dozvoljava kućna legla uz običnu prijavu, predstavlja korak unazad. Umesto da se reši problem, on se produžava i omogućava štancerima da nastave sa radom.

Ideal Dale – Odgajivačnica pasa i živine
Bokternica 43, Bačka Palanka, Srbija | 📞 +381 64 114 2497

📚 Ceo ciklus tekstova o kinološkoj administraciji i problemima u Srbiji

Ovo je deo serije tekstova u kojima Kinološko društvo Ideal Dale analizira stanje u kinologiji Srbije – od problema sa Kinološkim savezom, preko organizacije izložbi, pa sve do konkretnih predloga za rešavanje sistema.

🔗 Svi tekstovi su deo kontinuiranog istraživanja i zalaganja Kinološkog društva Ideal Dale za boljitak kinologije u Srbiji.