Šta zapravo znači zahvalnost KSS-u – priča o organizaciji izložbi iza kulisa

Kako jedna rečenica iz intervjua za RTS otvara vrata u svet organizacije kinoloških manifestacija – i ko tu zapravo vuče najveći teret

Gledajući prilog Radio-televizije Srbije o predstojećoj 20. Specijalki goniča u Ivanjici, koja će biti održana 28. juna 2026. godine u Gradskom parku, jedno mi je posebno zapalo za uho.

U svom izlaganju, organizator Branislav Bojović, član Kinološkog društva Ivanjica, između ostalog, kaže:

I tu sam zastao.

Ne zato što verujem da Bojović nije iskren. Naprotiv – verujem da jeste. I verujem da su svi organizatori kinoloških manifestacija u Srbiji duboko zahvalni što njihova izložba uopšte može da se održi. Jer bez te saglasnosti KSS-a, nema ničega.

Ali baš ta zahvalnost – i način na koji je izgovorena – otvara jedno mnogo dublje pitanje. Šta zapravo znači „prepoznati izložbu kao bitnu“? I koliko je tu stvarne podrške Kinološkog saveza Srbije, a koliko puke administracije?

🙌 Ko zapravo organizuje izložbe pasa u Srbiji?

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, moramo da kažemo nešto izuzetno važno.

Kinološka društva širom Srbije – poput KD Ivanjica – i njihovi članovi su pravi heroji srpske kinologije. Bez njih, ne bi bilo izložbi pasa, ne bi bilo okupljanja, ne bi bilo ničega.

Zamislite šta sve podrazumeva organizacija jedne manifestacije poput Specijalke goniča:

• 📞 Angažovanje sudija – njihovo pronalaženje, organizacija dolaska, boravka, dnevnica, reprezentacije
• 🏆 Nabavka pehara, priznanja i nagrada – sve iz sopstvenih izvora
• 🏟️ Obezbeđivanje prostora i ringova – od dozvole za korišćenje do tehničke opreme
• 🤝 Pronalaženje sponzora – bez kojih bi mnoge kinološke manifestacije završile u velikom minusu
• 📋 Evidencija prijava i kontrola podataka – bez ikakve centralne baze koju bi KSS trebalo da obezbedi
• 🍔 Organizacija ugostiteljskog dela – jer izlagači imaju i to na umu (i često ga kritikuju)
• 🧹 Čistoća, red i logistika tokom samog događaja – sve na leđima nekoliko entuzijasta

I sve to rade ljudi koji su, u većini slučajeva, obični ljubitelji pasa – veterinari, profesori, radnici, penzioneri. Ne firme. Ne korporacije. Ljudi koji u svoje slobodno vreme, iz ljubavi prema psima, stvaraju događaje koje mi posle pamtimo.

I zato – pre nego što bilo šta kažemo o sistemu – ogromno hvala svakom kinološkom društvu i svakom pojedincu koji ulaže svoje vreme, energiju i često sopstveni novac da bi kinologija u Srbiji postojala.

📅 Koliko je izložbi pasa zapravo previše?

Pre nego što kažemo nešto o ulozi KSS-a, moramo da postavimo jednu važnu tačku: broj kinoloških manifestacija u Srbiji je ogroman.

Na našoj platformi Izložbe pasa – Srbija 2026 pratimo kalendar manifestacija. I kada pogledate taj spisak – pitate se kako organizatori uopšte uspevaju da izađu na kraj sa svim obavezama.

A izlagači su već na ivici. Kao što smo pisali u našoj analizi Nikad više pasa, nikad manje poseta izložbi, izložbe su sve manje posećene, a broj prijavljenih pasa opada. Zašto?

Zato što je tržište prezasićeno. Izlagači su primorani da biraju gde će potrošiti svoj budžet. A organizatori se bore da privuku dovoljan broj prijava da bi pokrili troškove. Jer – da li ste znali – organizatori plaćaju KSS-u taksu za SVAKOG prijavljenog psa, bez obzira da li se pas pojavio na izložbi i platio kotizaciju ili ne?

U cenovniku KSRS (Kinološkog saveza Republike Srbije), pod rednim brojem 6, piše: „Po svakom psu koji je učestvovao na smotri pasa – 300,00 dinara“. Za CACIB izložbu, taksa je 600 dinara po psu [1]. Ovo su fiksni troškovi koje organizator mora da plati KSS-u. Ako ima 100 pasa, to je 30.000 dinara. Ako ima 300 pasa, to je 90.000 dinara. I to samo jedna stavka u moru troškova.

I na kraju – kada se saberu svi troškovi – retko koja izložba završi u plusu. Naročito ako društvo nema jakog sponzora. Onda se dešava da organizatori, umesto da slave uspešnu manifestaciju, završe u finansijskom minusu i razmišljaju da li uopšte ima smisla ponoviti sve sledeće godine.

🏛️ Šta se desilo sa CACIB Beogradom – najvećom kinološkom manifestacijom u zemlji?

Ako govorimo o pasivnosti KSS-a, ne možemo da zaobiđemo jednu bolnu tačku – nestanak CACIB Beograda.

Do 2019. godine, CACIB Beograd je važio za najveću i najprestižniju kinološku manifestaciju u Srbiji. Izlagači iz cele zemlje i regiona dolazili su da se takmiče za titule i bodove. Bila je to izložba na koju smo svi bili ponosni.

2020. godine, manifestacija je otkazana zbog pandemije korona virusa. I to je bilo razumljivo – cela planeta je stala.

Ali ono što nije razumljivo jeste da se CACIB Beograd NIKADA više nije vratio.

Kada sam lično pitao generalnog sekretara KSS-a, gospodina Mahmuda Al Dagistanija, zašto se ova izložba ne obnavlja, odgovor je bio – „ne isplati se“.

Ne isplati se.

Dok su izložbe širom Evrope nakon pandemije ponovo proradile, dok su kinološke manifestacije u regionu nastavile da rastu, KSS je doneo odluku da se najveća CACIB izložba u zemlji više ne održava. I to ne zbog objektivnih razloga, već zato što se – ne isplati.

Ovo nije samo pasivnost. Ovo je direktan udarac na srpsku kinologiju. Jer kada nestane najveća izložba pasa u zemlji, šta to govori o prioritetima KSS-a?

I postavlja se logično pitanje – ako KSS-u nije isplativo da organizuje CACIB Beograd, na šta onda troše prikupljeni novac? Na članarine, na takse sa izložbi, na rodovnike… Gde je tačno ta računica?

📌 Šta zapravo radi Kinološki savez Srbije – i zašto je zahvalnost toliko velika?

I sada dolazimo do suštine. Ako je kompletna organizacija – od sudija, preko prostora, do sponzora i finansija – na leđima kinološkog društva, šta je onda uloga KSS-a u celoj priči?

Sa stanovišta organizatora, KSS obezbeđuje dve ključne stvari:

• ✅ Odobravanje manifestacije – bez toga nema ničega
• ✅ Prisustvo delegata – koji nadgleda da li se poštuju pravila

Delegat ima ulogu da bude prisutan na izložbi, da reaguje u slučaju problema, da vrši izricanje opomena i eventualnih suspenzija. Takođe, njegova je uloga da oceni sveukupnu organizaciju i da preporuči da li manifestaciju treba odobriti i za narednu godinu.

U praksi, ove stvari se retko dešavaju. Nije poznat nijedan primer da je delegat odbio manifestaciju zbog loše organizacije. To ne znači da delegati nisu savesni – naprotiv. Ali njihova uloga je, u velikoj meri, formalna i pasivna.

I tu dolazimo do paradoksa. Organizatori se zahvaljuju KSS-u što im je omogućio da organizuju izložbu. Ali ta „zahvalnost“ liči na to da se zahvaljujete nekome što vas nije sprečio da uradite nešto što ste ionako hteli da uradite.

I ne – ovo nije kritika. Ovo je konstatacija. Jer organizatori zaista jesu zahvalni. I to je ono što je najtužnije u celoj priči.

🌟 Ipak, postoji svetla tačka – Specialty Dog Show 2026

Da ne bude da samo kritikujemo – postoje izuzeci. Postoje organizatori koji su pokušali da podignu lestvicu.

Jedna od retkih izložbi u Srbiji koja prati savremene tokove i trendove je Specialty Dog Show 2026 u Beogradskoj Areni u organizaciji KD Zemun. Dvodnevna CAC izložba, uz prestižne FCI klupske šampionate, pokazala je da je moguće napraviti manifestaciju na nivou koji se može meriti sa evropskim standardima.

Ali to je, nažalost, izuzetak. I to izuzetak koji potvrđuje pravilo. Zato što za ovako nešto treba mnogo više od dobre volje – treba infrastruktura, treba novac, treba sistemska podrška. A to je ono što u Srbiji, u većini slučajeva, izostaje.

U mnogim evropskim zemljama, krovni savezi ne samo da odobravaju izložbe – oni ih aktivno podržavaju. Obezbeđuju centralne baze podataka, pomažu u marketingu, pružaju tehničku podršku, subvencionišu troškove. Kod nas, organizatori su prepušteni sami sebi. I to ne bi bio problem – da ne plaćaju taksu za svakog prijavljenog psa.

🔍 Zašto je centralna baza podataka ključna?

Jedan od najvećih problema sa kojima se organizatori suočavaju jeste nepostojanje jedinstvene baze podataka koja bi povezivala čip, JR broj, rodovnik i rezultate sa izložbi.

Da postoji takva baza, organizatori bi mogli:

• ✅ Automatski proveriti da li je pas validan za izložbu
• ✅ Eliminisati greške u katalogu (pogrešan razred, uzrast, vlasništvo)
• ✅ Sprečiti manipulacije – poput upisa titule na ocensku listu hemijskom olovkom
• ✅ Voditi evidenciju rezultata koja bi bila dostupna svima

Bez ovoga, sve se svodi na poverenje i dobru volju. A poverenje je, kako smo pisali u Kinološka administracija na gramofonu i njenom drugom delu, nešto što je u srpskoj kinologiji u ozbiljnom deficitu.

Dešavaju se masovne greške i zloupotrebe. Čak i ako neko nema zlu nameru, greške se dešavaju – i one ostaju neprimetne, jer ne postoji sistem koji bi ih detektovao i ispravio.

A kada greške postanu sistem, onda se dešava da izlagači gube poverenje. I onda se dešava da izložbe imaju sve manje pasa, uprkos tome što nikada nije bilo više čistokrvnih pasa u domovima. O tome smo već pisali u našoj analizi.

I da se razumemo – ovaj problem nije samo problem organizatora. To je problem svih nas koji volimo pse i želimo da se kinologija u Srbiji razvija. Jer bez transparentnosti, bez baze, bez digitalizacije, ostajemo na gramofonu, dok svet ide dalje. O tome govori i naš blog o odsustvu KSS-a na World Dog Show-u – jer ako nemamo ni sopstvenu evidenciju, kako ćemo se predstaviti svetu?

💡 Gde je svetlo na kraju tunela?

Ne bih pisao ovaj blog da mislim da nema nade.

Ima nade. Ali ta nada ne leži u tome da će se KSS sam od sebe promeniti. Ta nada leži u ljudima – u organizatorima, u izlagačima, u vama i meni.

Upravo zato smo u Kinološkom društvu Ideal Dale pokrenuli priču o digitalizaciji. O tome da rodovnici ne moraju da se čekaju mesecima. Da administracija ne mora da bude na papiru. Da organizatori ne moraju da se bore sa nepostojanjem baze.

Da, KSS jeste organizacija koja nam je potrebna. Ali KSS mora da bude naš partner, a ne prepreka. Moramo da možemo da računamo na njihovu podršku, a ne na njihovu „odobrenu saglasnost“.

I dok čekamo da se to desi, mi već radimo na promeni. Digitalizacija rodovnika, AI asistent, transparentnost – to nisu prazne reči. To su alati koji će omogućiti organizatorima da se fokusiraju na ono što je zaista važno – na pse, na izlagače, na druženje.

Ideal Dale — Lagotto Romagnolo & Airedale Terrier breeding home
Kinološko društvo Ideal Dale: neprofitna platforma za digitalnu kinologiju. Sva sredstva idu u AI asistenta i transparentnost.