ISTORIJSKI TRENUTAK ZA STATUS SRBIJE PO PITANJU BESNILA
Srbija se već godinama nalazi na listi zemalja koje međunarodne institucije klasifikuju kao visokorizične kada je u pitanju besnilo. Iako je realna epidemiološka situacija daleko povoljnija, formalni status se nije menjao jer je za promenu potrebno ispuniti stroge kriterijume i podneti zvaničan elaborat međunarodnom telu WOAH. Danas, prvi put, nalazimo se na korak od toga da pokrenemo proces oslobađanja Srbije od ove nepravedne klasifikacije.
🌍 KO JE WOAH?
WOAH (ranije OIE) je Svetska organizacija za zdravlje životinja, globalna referentna institucija za zvanično priznanje statusa bolesti kod životinja, uključujući besnilo. Status zemlje kod WOAH-a ima direktan uticaj na međunarodnu trgovinu životinjama i životinjskim proizvodima, kao i na percepciju zdravstvene bezbednosti.
Prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija se kod WOAH-a vodi kao zemlja u kojoj nije zabeležen nijedan slučaj besnila od 2018. godine, zahvaljujući kontinuiranim kampanjama oralne vakcinacije lisica i laboratorijskom monitoringu. Međutim, formalna revizija statusa – odnosno prelazak u kategoriju „slobodna od besnila“ (rabies-free) – još uvek nije sprovedena, jer takva promena zahteva zvaničnu aplikaciju države članice, što Srbija do sada nije učinila.
WOAH-ova procedura podrazumeva da država članica može podneti zahtev za zvanično priznanje statusa slobodne od besnila ili za odobrenje zvaničnog kontrolnog programa za pseće besnilo (dog-mediated rabies). Do sada, Srbija nije na listi zemalja sa odobrenim zvaničnim kontrolnim programom, niti na listi zemalja koje su podnele ili dobile zvanično priznanje statusa slobodne od besnila.
📑 PROCEDURA I ZAHTEVI
WOAH-ova procedura za promenu statusa zemlje u vezi sa besnilom jasno je definisana u Terestričnom kodeksu i pratećim standardnim operativnim procedurama. Država članica može podneti:
- Aplikaciju za zvanično priznanje statusa slobodne od besnila (rabies-free country/zone).
- Aplikaciju za odobrenje zvaničnog kontrolnog programa za pseće besnilo (dog-mediated rabies control programme).
Za podnošenje aplikacije, potrebno je dostaviti opsežnu dokumentaciju koja uključuje:
- Dokaze o odsustvu slučajeva besnila u poslednje dve godine.
- Detaljne podatke o nadzoru, laboratorijskoj dijagnostici, vakcinaciji i kontroli populacije pasa.
- Nacionalni program kontrole i eradikacije besnila, sa jasno definisanim indikatorima uspešnosti i planom za narednih pet godina.
- Dokaze o saradnji sa javnozdravstvenim i drugim relevantnim institucijama.
WOAH ne pokreće reviziju statusa samoinicijativno – procedura se pokreće isključivo na zahtev države članice. Nakon podnošenja aplikacije, WOAH formira ad hoc stručnu grupu koja evaluira dostavljene dokaze, a konačna odluka se donosi na Generalnoj skupštini WOAH-a. Status se potom mora godišnje potvrđivati i ažurirati.
📄 DA LI JE SRBIJA PODNELA ZVANIČNU APLIKACIJU WOAH-U?
Prema svim dostupnim izvorima, uključujući zvanične dokumente WOAH-a, izveštaje iz WAHIS baze, kao i analize domaćih i međunarodnih stručnjaka, Srbija do sada NIJE podnela zvaničnu aplikaciju za promenu statusa u vezi sa besnilom, niti za odobrenje zvaničnog kontrolnog programa za pseće besnilo.
U dokumentima WOAH-a iz 2024. i 2025. godine, u kojima se navode zemlje koje su podnele aplikacije ili imaju odobrene programe, Srbija se ne pojavljuje ni u jednoj od relevantnih kategorija. Takođe, u javno dostupnim izveštajima i saopštenjima WOAH-a nema pomena o bilo kakvoj zvaničnoj inicijativi Srbije za promenu statusa.
DA LI JE SRBIJA PODNELA APLIKACIJU EU/DG-SANTE?
Evropska komisija (DG-SANTE) je ključni akter u finansiranju i nadzoru višegodišnjih kampanja oralne vakcinacije lisica u Srbiji, kroz IPA projekte i druge instrumente. U izveštaju DG-SANTE iz 2021. godine, koji detaljno analizira implementaciju programa eradikacije besnila u Srbiji za period 2018–2020, navodi se da su rezultati izuzetno dobri – poslednji slučaj besnila zabeležen je u julu 2018. godine kod lisice. Međutim, izveštaj ne pominje da je Srbija podnela aplikaciju za zvaničnu promenu statusa, niti da je pokrenut proces priznavanja Srbije kao zemlje slobodne od besnila u okviru EU procedura.
IZJAVE ZVANIČNIKA
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, u više navrata je javno isticao da je Srbija „na korak od konačnog iskorenjivanja besnila“ i da je zahvaljujući višegodišnjoj saradnji sa EU i sprovođenju oralne vakcinacije, stvorena osnova da Srbija uskoro dobije zvanični status zemlje slobodne od besnila. Međutim, ni u jednoj od ovih izjava nije potvrđeno da je aplikacija za promenu statusa već podneta, već se uglavnom govori o planovima i namerama da se taj proces pokrene u bliskoj budućnosti.
„Nadam se da je ovo poslednja kampanja oralne vakcinacije protiv besnila iz vazduha koju finansira EU i da ćemo nakon ovoga dobiti pozitivan stav i od Evropske komisije i od Svetske organizacije za zdravlje životinja da je Srbija zemlja slobodna od besnila i time steći sve ono što iz toga proističe, a to je da zaštitimo zdravlje prvenstveno ljudi“.
“Veliki doprinos dali su i lovački savezi širom Srbije, koji su dostavljali svaku odstrijeljenu lisicu na uzorkovanje. Na taj način, Srbija je pokazala visok nivo odgovornosti, jer je smanjenjem prenosa zaraženih vektora pomogla da se zaštite i mesožderi u susednim zemljama.”
Takođe citiramo i izjavu Ambasadora EU u Srbiji Andreas von Beckerath:
„Važno je da Srbija sada iskoristi ovaj uspeh i preduzme naredne korake kako bi formalizovala dobijanje statusa države u kojoj nema besnila, kako bi iskoristila sve one prednosti koje takav status donosi. Mi ćemo nastaviti da vas podržavamo i tu smo uz vas uvek“.
🔥 SADA ILI NIKAD: VAŽNOST PODRŠKE
Iz svega navedenog jasno je da je Srbija teoretski mogla da podnese zahtev za promenu statusa još 2020. godine, jer je osnovni uslov – najmanje dve godine bez registrovanog slučaja besnila – tada već bio ispunjen. Ipak, realnost je pokazivala da u tom trenutku nismo imali sve prateće elemente koje WOAH zahteva: dovoljno dugoročnih podataka, jasno definisan nacionalni program i institucionalnu spremnost da se elaborat predstavi u punom obimu.
Danas, 2026. godine, situacija je bitno drugačija – zahvaljujući višegodišnjem nadzoru, laboratorijskim izveštajima i uspešnim kampanjama vakcinacije, Srbija ima realne mogućnosti da se kandiduje za status zemlje slobodne od besnila. Ono što je sada potrebno jeste da se stručan tim okupi, da se pripremi sveobuhvatan elaborat i da se zvanično pokrene procedura.
Upravo zato je pokrenuta peticija Ideal Dale – ne kao pritisak, već kao znak podrške institucijama, apel da se struka uključi i da se napravi korak koji će doneti korist celoj zemlji. Svaki potpis je važan jer pokazuje da postoji javnost koja stoji iza ove ideje i da Srbija ima građane spremne da podrže rešavanje ovog problema.
Potpisom šaljemo poruku da želimo da zajedno ubrzamo put ka statusu „rabies-free“ i da ne čekamo još jednu deceniju, već da sada iskoristimo priliku koja nam je na dohvat ruke.
