Registrovana odgajivačnica vs. zaštićeno ime – gde je istina?

Kako 4.000 zaštićenih imena krije 43.001 odgajivača – i zašto sistem kažnjava odgovorne, a nagrađuje neodgovorne

U javnosti, naročito među organizacijama koje se bave zbrinjavanjem napuštenih životinja, često se čuje podatak da Kinološki savez Srbije (KSS) ima registrovano preko 4.000 odgajivačnica, dok je pri Upravi za veterinarstvo registrovano svega stotinak.

Ova brojka na prvi pogled deluje alarmantno – ali istina je, kao i obično, mnogo složenija. I mnogo zabrinjavajuća.

Hajde da zajedno razjasnimo zablude – i da otkrijemo gde je pravi problem.

📋 Šta je zaštićeno ime odgajivačnice?

Zaštićeno ime odgajivačnice (kennel name) je naziv koji se štiti na međunarodnom nivou putem FCI (Međunarodne kinološke federacije), posredstvom nacionalnog kinološkog saveza – u Srbiji to je Kinološki savez Srbije (KSS).

Šta zaštićeno ime zapravo omogućava? Zaštićeno ime odgajivačnice omogućava da se svakom štenetu koje odgoji taj odgajivač, u ime psa doda prefiks – naziv odgajivačnice.

Da li je za zaštićeno ime potrebna registracija pri Upravi za veterinarstvo? Nije. Zaštićeno ime odgajivačnice je isključivo stvar FCI i KSS – ono ne podrazumeva automatski da je odgajivač registrovan kao privredni subjekat pri Upravi za veterinarstvo.

Ime odgajivačnice može zatražiti ko god želi – pa čak i hobisti koji imaju jedno leglo u više godina. Oni zaista nisu dužni da se registruju pri Upravi za veterinarstvo. Njihovo ime je zaštićeno na međunarodnom nivou, ali to ne znači da se profesionalno bave odgojem pasa.

Takođe, među zaštićenim imenima objavljenim na sajtu KSS ima mnogo onih koji više ne postoje – odgajivači su prestali da se bave odgojem, odgajivačnice su ugašene, ili su vlasnici preminuli. Ipak, njihova imena i dalje zvanično stoje na listi.

Zato broj od 4.000 zaštićenih imena – ne treba mešati sa brojem aktivnih odgajivača.

📊 Šta kaže FCI statistika?

Prema zvaničnim podacima FCI statistike za Kinološki savez Republike Srbije (KSS), u periodu od 2014. do 2025. godine, podaci su sledeći:

Izvor: FCI statistika – Kinološki savez Republike Srbije (KSS)

🔍 Šta nam ovi brojevi govore?

Prvo, pogledajmo 2021. godinu. Pandemija koronavirusa. Ljudi su kod kuće, traže utehu, traže društvo. Potražnja za psima eksplodira.

KSS beleži 61.974 registrovanih štenaca i 15.263 legla. To je apsolutni rekord u posmatranom periodu.

Ali pogledajte šta se desilo posle. Već 2022. broj štenaca pada na 48.690, 2023. na 37.503, 2024. na 36.822, a 2025. na svega 28.504.

Pad od 2021. do 2025. godine iznosi čak 33.470 štenaca – ili 54%.

Međutim, ono što je još upečatljivije – broj individualnih članova KSS je u konstantnom porastu.

Od 28.102 u 2014., došli smo do 43.001 u 2025. godini. To je rast od preko 53% u 12 godina.

To je prava cifra. 43.001 ljudi koji mogu da prijave leglo i izvade rodovnik kod KSS.

Bez ikakve registracije pri Upravi za veterinarstvo. Bez ikakve kontrole. Bez ikakvog znanja ili iskustva.

🐾 Kako nastaju napušteni psi?

Evo šta se u praksi dešava.

Kada neka rasa dostigne vrhunac popularnosti – ili kada, kao u periodu pandemije, sve rase postanu popularne – potražnja za štencima naglo raste.

Odgajivač koji je godinama ulagao u svoju rasu – često sa troškovima koji su prevazilazili prihode – dočekuje svojih 5 minuta. To je trenutak kada može da naplati svoj višegodišnji trud.

Međutim, pošto u Srbiji nije regulisano ko može da se bavi odgojem – u taj posao ulaze ljudi koji nemaju nikakvo iskustvo ni znanje. Oni vide brzu i dobru zaradu.

Rezultat? Masovna proizvodnja određene rase (ili svih rasa, kao u pandemiji) – što ubrzo dovodi do prezasićenja tržišta i obaranja cena štenaca.

Kada cene padnu, uzgoj više nije isplativ. Štenci se poklanjaju, izbacuju na ulicu, završavaju u azilima.

I zato su nam azili i ulice puni rasnih pasa.

⚖️ Sistemska nepravda – kako ovakva politika šteti odgovornim odgajivačima

Ovakva politika itekako šteti odgovornim i etičkim odgajivačima.

I ne čudi što dobar deo odgovornih i etičkih odgajivača izbegava da se registruje pri Upravi za veterinarstvo. Zašto bi?

Registracija pri Upravi za veterinarstvo znači dodatne troškove – bez ikakvih benefita. Bez zaštite od obaranja cena koje vrše štanceri. Bez ikakve podrške države.

Odgovoran etički odgajivač se prvenstveno ophodi odgovorno prema svojim psima i njihovom potomstvu – što su zaista visoki finansijski troškovi. Genetski testovi, veterinarske usluge, kvalitetna ishrana, adekvatni prostorni uslovi – sve to košta.

Dalje, isti taj odgajivač se maksimalno trudi da ispoštuje i plati sve kinološke troškove. On već ogroman porez plaća kroz članarine, kotizacije, povelje – i to sve plaća KSS-u na „dobrovoljnoj bazi“.

I sasvim je logično da izbegavaju dodatne troškove pri registraciji pri Upravi za veterinarstvo kad ih ova nije ni malo zaštitila u odnosu na neregistrovane i neodgovorne koji ubijaju tržišnu cenu.

💰 Apsurd kazni – ko se više kažnjava?

Kazna za privredni subjekat (registrovanog odgajivača) za bilo koju nepravilnost iznosi od 100.000 do 1.000.000 dinara[reference:0], dok država kažnjava štancera kao fizičko lice sa svega 5.000 do 50.000 dinara[reference:1] za rad na crno.

Zar to nije apsurd?

Svakom razumnom čoveku je jasno da se ne isplati registracija pri APR.

A naša država sada hoće da dodatno uvede kategoriju „kućno leglo“ – i očekuje da se odgovoran etički odgajivač registruje.

Pa nisu ljudi baš toliko naivni.

🏛️ Šta treba da se uradi?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pothitno mora da promeni politiku ukoliko hoće da motiviše odgajivače da se registruju pri Upravi za veterinarstvo.

A to će postići isključivo zabranom kućnih legala.

Zašto? Zato što:

• Zabranom kućnih legala – eliminiše se „štancerima“ prostor za delovanje
• Registracija postaje isplativa – jer samo registrovani odgajivači mogu da se bave odgojem
• Cene štenaca se stabilizuju – prestaje divlja konkurencija i obaranje cena
• Država dobija kontrolu – nad delatnošću koja je od javnog interesa
• Psi dobijaju zaštitu – rađaju se u kontrolisanim uslovima, sa adekvatnom socijalizacijom i zdravstvenom zaštitom

I zato je bitno da javnost razume razliku između odgovornog odgajivača i štancera.

Kada je KSS na Okruglom stolu izjavio da je „organizacija na dobrovoljnoj bazi“ – to je bio trenutak kada je pala maska. KSS je priznao da ne kontroliše ništa – da izdaje rodovnike svima koji plate, bez ikakve kontrole, bez ikakve odgovornosti.

I upravo ta „dobrovoljnost“ je ključ problema. KSS zarađuje na svakom izdatom rodovniku – pa mu nije u interesu da ograniči broj legala. KSS ne proverava ništa – samo naplaćuje.

I dok se ovo dešava, izložbe pasa gube svoj smisao. Nikad više pasa, nikad manje poseta izložbi – jer publika gubi poverenje u sistem koji ne štiti ni pse ni odgajivače.

Ko organizuje izložbe pasa – pitanje je koje sve više odzvanja u kinološkoj zajednici, jer organizatori postaju sve manje transparentni.

📉 Zašto pad u izradi rodovnika?

Pad u izradi rodovnika (sa 61.974 u 2021. na 28.504 u 2025.) ne znači da se rađa manje pasa.

To znači da se sve manje štenaca prijavljuje KSS.

Zašto? Zato što cena štenaca više ne pokriva ni troškove rodovnika.

Kada je tržište prezasićeno, štenci se prodaju po toliko niskim cenama da odgajivaču nije isplativo da plati rodovnik. On ih prodaje bez rodovnika – ili ih jednostavno napušta.

A KSS izdaje rodovnike svima koji plate – bez ikakve kontrole.

💣 Kako je KSS uništio sopstveni proizvod – rodovnik

Politika KSS-a dovela je do obezvređivanja rodovnika.

Da KSS nije bila alava u piku popularnosti – da nije dozvoljavala nekontrolisano izdavanje rodovnika svima koji su platili – ne bi ni došlo do tolikog pada broja izdatih rodovnika, čak ispod broja koji je bio pre pika.

Kako je to izgledalo u praksi?

2021. godine, kada je potražnja za psima eksplodirala, KSS je masovno izdavao rodovnike – bez ikakve kontrole, bez provere, bez ičega. Svako ko je platio, mogao je da dobije rodovnik.

I šta se desilo? Rodovnik je izgubio na vrednosti. Postao je „samo komad papira“ – kako smo to već opisali u tekstu o Okruglom stolu.

I onda je došao pad.

Kada je tržište postalo prezasićeno, kada su cene štenaca pale – odgajivačima više nije bilo isplativo da plaćaju rodovnik. Zašto bi platili rodovnik za štene koje se prodaje za 50 evra?

Rezultat? Broj izdatih rodovnika je pao ispod nivoa iz 2014. godine – godine pre nego što je pandemija uopšte počela.

Ironija? U želji da što više zarade, KSS je uništio sopstveni proizvod. Rodovnik više nije garancija kvaliteta – on je samo još jedan trošak koji odgajivači izbegavaju.

Čak i u profitabilnom smislu, KSS nije bio pametan. Dopustili su sve malverzacije, dozvolili su da rodovnik izgubi na vrednosti, i sada – zarađuju manje nego pre pandemije.

Da su 2021. godine postavili granice – da su uveli kontrolu, da nisu dozvoljavali svakome da izvadi rodovnik – rodovnik bi danas imao veću vrednost, a KSS bi zarađivao više.

Ali nisu. Bili su alavi. I sada – žanju ono što su posejali.

🐕 Zaključak – ko je odgovoran?

---

Ideal Dale – Odgajivačnica pasa i živine
Bokternica 43, Bačka Palanka, Srbija | 📞 +381 64 114 2497