Ko odlučuje o statusu na listi rizika od besnila? Ko su CDC, UKHSA i WOAH?
Status Srbije na listi zemalja visokog rizika od besnila nije samo tehničko pitanje – iza njega stoje međunarodne institucije koje donose odluke i oblikuju percepciju naše zemlje. U ovom tekstu razjašnjavamo ko su ključni akteri: američki CDC, britanski UKHSA i globalna organizacija WOAH. Cilj je da čitaoci dobiju jasnu sliku o tome kako se formiraju liste, na osnovu kojih podataka, i šta je potrebno da bi Srbija bila pravedno tretirana.
🇺🇸 CDC – Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti
CDC (Centers for Disease Control and Prevention) je vodeća američka institucija za javno zdravlje koja prati status besnila u svim zemljama sveta. Njihovi podaci se koriste za preporuke putnicima, ali i za regulaciju uvoza životinja u Sjedinjene Države.
Prema zvaničnoj listi CDC-a, Srbija se ne nalazi među zemljama označenim kao visokorizične za pseće besnilo. To znači da CDC ne smatra da postoji opasnost od uvoza psećeg besnila iz Srbije, što je snažan argument u prilog našoj kampanji. Ovaj podatak potvrđuje da međunarodni autoriteti već prepoznaju rezultate naših preventivnih mera.
Ipak, prema trenutnoj kategorizaciji CDC-a, Srbija se i dalje vodi kao zemlja sa wildlife rabies occurrence – pojavom besnila u divljim životinjama. Ova klasifikacija nije u skladu sa realnim stanjem, jer u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj besnila od 2018. godine. Prema kriterijumima CDC-a, zemlje koje nemaju slučajeve besnila tokom više godina treba da pređu u status rabies-free. Zanimljivo je da i Sjedinjene Američke Države imaju isti šrafirani status kao Srbija, što pokazuje da CDC jednako tretira sopstvenu zemlju i našu.
Zvaničnu listu možete pogledati ovde: Rabies Status by Country – CDC .
🇬🇧 UKHSA – Britanska agencija za zdravstvenu bezbednost
UKHSA (UK Health Security Agency) je nacionalna institucija Ujedinjenog Kraljevstva koja procenjuje rizike od zaraznih bolesti i objavljuje zvanične liste koje se koriste u javnom zdravlju, putnim preporukama i post‑ekspozicionim procenama.
Njihova kategorizacija obuhvata tri nivoa: No‑risk – zemlje bez autohtonog besnila u terestričnim životinjama, Low‑risk – zemlje gde se besnilo javlja u divljim životinjama, ali ne u domaćim, High‑risk – zemlje gde se besnilo javlja u divljim i domaćim životinjama, ili gde nema dovoljno podataka da se dokaže suprotno.
Prema aktuelnoj listi UKHSA, Srbija se vodi kao zemlja visokog rizika od besnila u terestričnim životinjama. Ova klasifikacija znači da se u zvaničnim britanskim procenama pretpostavlja postojanje besnila i u populaciji domaćih životinja, ili da nema dovoljno podataka da se dokaže suprotno. Zvanični podaci iz Srbije jasno pokazuju da od 2018. godine nije zabeležen nijedan slučaj besnila, zahvaljujući redovnim kampanjama oralne vakcinacije lisica i laboratorijskom monitoringu. Zato je neophodno podneti zahtev za reviziju statusa uz dostavljanje svih relevantnih podataka i izveštaja.
Zvaničnu listu možete pogledati ovde: Rabies Status by Country – UKHSA .
🇺🇳 WOAH – Svetska organizacija za zdravlje životinja
WOAH (World Organisation for Animal Health) je globalna referentna institucija za status i kontrolu besnila. Njihova procena se zasniva na kombinaciji međunarodnih i nacionalnih inputa, uključujući WAHIS bazu podataka, EDSA analitički sistem, izveštaje DG‑SANTE (Evropska komisija) i regionalne inicijative poput SGE RAB.
WAHIS – centralna baza podataka u koju zemlje članice prijavljuju slučajeve besnila, rezultate nadzora i programe vakcinacije. EDSA – analitički sistem koji koristi podatke o pojavi bolesti i trendovima. DG‑SANTE (Evropska komisija) – finansira i nadgleda višegodišnje kampanje oralne vakcinacije lisica u Srbiji, što je dovelo do odsustva slučajeva od 2018. godine. SGE RAB – regionalna platforma pod okriljem WOAH i FAO, koja koordinira aktivnosti u 53 zemlje Evrope.
Zvanični podaci pokazuju da od 2018. godine u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj besnila, zahvaljujući redovnim kampanjama oralne vakcinacije lisica i laboratorijskom monitoringu. Uprkos tome, formalna revizija statusa još nije sprovedena.
Kako WOAH radi reviziju? Revizija se pokreće samo kada država članica podnese zvaničan zahtev. Pravilo je da država članica može podneti zahtev kad god smatra da ispunjava kriterijume za promenu statusa (npr. prelazak u rabies‑free). Ne postoji fiksno vremensko ograničenje tipa „jednom u tri godine“ ili slično. WOAH zatim pokreće proceduru: zahtev → dostavljanje dokaza kroz WAHIS → evaluacija od strane ad hoc grupe → odluka na Generalnoj skupštini. Proces uključuje:
- Podnošenje zahteva od strane države članice.
- Dostavljanje dokaza kroz WAHIS i nacionalne izveštaje.
- Godišnje reconfirmacije statusa i evaluaciju od strane stručnog komiteta.
- Usvajanje odluke na Generalnoj skupštini WOAH-a.
Javno dostupni detalji
- WOAH procedura: Revizija statusa bolesti (npr. besnila) se pokreće samo kada država članica podnese zvaničan zahtev. Ako zahtev ne postoji, WOAH ne menja status samoinicijativno.
- Srbija u WAHIS/SGE RAB: Srbija se redovno pojavljuje u izveštajima o oralnoj vakcinaciji lisica i regionalnim planovima eradikacije besnila (SGE RAB, GF‑TADs).
- Zvanični zahtev: U dokumentima WOAH‑a o evaluaciji kontrolnih programa (2024, 2025) nema pomena da je Srbija podnela aplikaciju za zvaničnu reviziju statusa.
Zaključak: Nigde u dokumentima WOAH‑a nema pomena da je Srbija podnela aplikaciju za zvaničnu reviziju statusa. Na internetu nisu dostupni podaci ni o jednoj zvaničnoj inicijativi države u tom pravcu. Jedino što se može pronaći kao prva javna inicijativa za reviziju statusa jeste peticija na platformi Ideal Dale, koja okuplja podršku i poziva na zvanično pokretanje procesa revizije.
