Ako ste ikada prodavali psa u inostranstvo, verovatno ste čuli za „eksportni rodovnik” – dokument bez kojeg pas ne može biti upisan u rodovnu knjigu nijedne članice FCI-ja. Bez njega, pas ne može da se izlaže, koristi u odgoju, niti ostvaruje bilo kakva prava u međunarodnom kinološkom sistemu.

Ali šta je to zapravo?

Eksportni rodovnik nije poseban dokument. To je vaš postojeći nacionalni rodovnik – preveden na engleski jezik i overen od strane KSS-a, kako bi bio priznat u inostranstvu. Jednostavnije rečeno: to je prevedeni i overeni papir. Ništa više.

Šta je zapravo eksportni rodovnik?

Eksportni rodovnik (Export Pedigree) je dokument koji potvrđuje poreklo psa i omogućava mu da bude upisan u rodovnu knjigu u drugoj zemlji – članici FCI-ja (Fédération Cynologique Internationale). Bez njega, pas je u inostranstvu pravno nevidljiv.

Ali suština je mnogo jednostavnija nego što zvuči. Eksportni rodovnik je vaš nacionalni rodovnik – onaj koji već imate, za koji vam je KSS već naplatio uslugu izdavanja – koji KSS prevede na engleski i overi. To je jedina razlika: prevod i overa.

Zato je ovo priča o ceni. Jer ako je razlika samo prevod i overa – koliko to realno košta?

Ključni uslov: Pas MORA imati čip ili tetovažu

Ovo je odredba koja se često prećutkuje u praksi:

Dakle, za razliku od domaćeg rodovnika – gde KSS ne zahteva dokaz o čipovanju – izvozni rodovnik bez čipa ne može da se izda. To jasno pokazuje da KSS poštuje pravila FCI-ja kada se pas izvozi, ali ignoriše zakonske obaveze u Srbiji kada se rodovnik izdaje za domaće tržište.

Kako se dobija izvozni rodovnik?

Drugim rečima: vi donesete papir, oni ga prevedu, overe, naplate 8.000 dinara.

Cena: 8.000 dinara za prevod

Prema zvaničnom cenovniku KSS-a, eksportni rodovnik košta 8.000 dinara. A sada uporedimo:

Realna cena: prevod + overa

Eksportni rodovnik je, suštinski, prevedeni i overeni dokument. Prema važećim republičkim administrativnim taksama, overa prevedenog dokumenta do 100 reči iznosi oko 400-800 dinara.

Sudski tumači za prevod na engleski naplaćuju dodatno. Prema novom Pravilniku Ministarstva pravde, cena pismenog prevoda je 1.500 dinara po autorskoj stranici – ali rodovnik nije autorska stranica, to je standardizovani obrazac.

KSS naplaćuje 8.000 dinara – što je 8 do 12 puta više od realne cene.

Uloga kinoloških društava: rade posao, ne dobijaju ništa

U praksi, odgajivači se često obraćaju matičnom kinološkom društvu za zahtev eksportnog rodovnika. Kinološka društva – koja su članice KSS-a – neretko izlaze u susret svojim članovima i odrađuju ceo zahtev: prikupe dokumentaciju, popune obrasce, proslede KSS-u, prate postupak.

Ali od tih 8.000 dinara – ni jedan jedini dinar ne ide u budžet društva. Ceo iznos ide isključivo u budžet KSS-a.

Ovo je još jedan primer monopolskog položaja KSS-a – gde svi rade, a samo jedan naplaćuje.

Eksportni rodovnik nije sertifikat za kretanje – i zašto bi trebalo da bude

Kada platite 8.000 dinara za eksportni rodovnik, KSS vam izda papir koji potvrđuje poreklo psa. Ali taj papir nije ono što vam zapravo treba da biste psa izveli iz zemlje. Za prelazak granice potreban vam je poseban veterinarski sertifikat – potpuno odvojen dokument, potpuno odvojena procedura, potpuno odvojena cena.

I tu nastaje apsurd: KSS naplaćuje eksportni rodovnik kao da je u pitanju kompletan izvozni paket – a on je, suštinski, samo prevedeni nacionalni rodovnik. Ništa više.

Sertifikat za kretanje pasa – ili veterinarski sertifikat – je dokument koji izdaje Uprava za veterinu, a ne KSS. To je međunarodna veterinarska potvrda koja potvrđuje zdravstveni status psa i ispunjenost veterinarsko-sanitarnih uslova za prelazak granice.

Dakle: jedan dokument potvrđuje poreklo (rodovnik), a drugi potvrđuje zdravlje (sertifikat). To su dva različita dokumenta, dve različite institucije, dve različite procedure.

I dok eksportni rodovnik košta 8.000 dinara – veterinarski sertifikat košta 9.890 dinara, plus 100 dinara po svakoj dodatnoj životinji. Ukupan trošak izvoza jednog psa lako prelazi 18.000 dinara.

Rešenje: Pre-registracija KSS-a u odgajivačku organizaciju

KSS danas nije upisan u Registar odgajivačkih organizacija koji vodi Ministarstvo poljoprivrede. To je činjenica koju je Ministarstvo zvanično potvrdilo.

Da je KSS upisan u taj registar – kao što su odgajivačke organizacije u drugim zemljama – on bi bio pravno odgovoran za poštovanje sopstvenih akata. I, što je još važnije, mogao bi da objedini procedure.

Umesto da odgajivač obilazi dve institucije, čeka dva rešenja i plaća dva različita troška – sve bi se rešavalo na jednom mestu. To je ono što odgajivačke organizacije u drugim zemljama već rade.

KSS uporno izbegava vezu sa zakonskim aktima. Umesto da zaštiti svoje članove, da pojednostavi procedure i omogući im lakši rad – KSS bira status quo.

Šta Ideal Dale zapravo radi?

Kinološko društvo Ideal Dale (naslednik nekadašnjeg KD „Elit” iz Bačke Palanke) nije samo još jedno društvo koje organizuje izložbe. To je udruženje koje je pokrenulo konkretna rešenja za probleme sa kojima se odgajivači suočavaju.

U tekstu „Komercijalni sertifikat: Kako rešiti problem”, Ideal Dale je predstavio ideju koja menja pravila igre:

Drugim rečima: umesto da svaki odgajivač pojedinačno prolazi kroz birokratski pakao, udruženje to radi za sve svoje članove – po jedinstvenoj proceduri, po povoljnijim cenama, bez potrebe da se registruje odgajivačnica.

Ideal Dale je neprofitno udruženje građana – što znači da ne postoji motiv profita. Cilj je da se kinologija u Srbiji unapredi, a ne da se na odgajivačima zarađuje.