📍 Tragedija u Neštinu: Šarplaninac između genetske dužnosti i savremenog nerazumevanja
U mirnom selu Neštin dogodila se tragedija koja nadilazi običan naslov: život je izgubljen, a u fokusu su šarplaninci — psi čuvari sa dubokom genetskom svrhom. Umesto površne senzacije, Goran Karanović, kinološki sudija, edukator i predsednik kinološkog društva, ukazuje na dublji izazov: nerazumevanje funkcije, temperamenta i društvene uloge čuvarskih rasa pasa.
Karanović ne govori iz daljine — D.T. (72), vlasnik pasa iz pomenute tragedije, aktivni je član kinološkog društva koje vodi autor teksta. Psi su mu poznati ne samo kinološki, već i lično — kroz kontakt, obuku i otvorene razgovore sa vlasnikom. Ovaj tekst ne osuđuje, već edukuje — kroz analizu, empatiju i poziv na odgovornost.
📆 Šta se zaista dogodilo u Neštinu?
U sredu, 23. jula 2025. godine, u selu Neštin, dogodila se tragedija koja je potresla celu zajednicu. Prema dostupnim informacijama, žena stara 78 godina ušla je u donje, fizički ograđeno i vidno obeleženo dvorište komšije — vlasnika šarplaninaca, D.T. (72), dugogodišnjeg kinološkog aktiviste i člana lokalnog društva.
Psi su reagovali instinktivno, a žena je preminula uprkos brzoj intervenciji hitnih službi. Vlasnik, koji je zatekao prizor nakon laveža, bio je u šoku — jer se radilo o komšinici sa kojom je bio u prijateljskim odnosima.
Policija je privremeno zadržala vlasnika, ali prema aktuelnim informacijama, nalazi se na slobodi dok se istraga nastavlja. Incident je izazvao duboke emotivne i društvene rasprave — ali kako kaže autor, da bi se tragedija razumela, potrebno je sagledati širi kontekst ponašanja pasa i međuljudskih odnosa.
🐕 Šarplaninac: Genetski kod i društveni izazov
Šarplaninac nije savremeni trend — on je rezultat vekovnog prirodnog i funkcionalnog odabira. Ova rasa formirana je za rad u izolovanim, planinskim uslovima, gde čovek nije uvek prisutan. Njegova svrha je da samostalno štiti stado, odlučno reaguje na pretnje i ne zavisi od spoljašnjih komandi.
Takva genetska osnova zahteva jasno definisanu ulogu, disciplinu i prostor — ne može biti premešten u urbani kontekst bez ozbiljnih posledica po psa i okolinu. Ignorisanje tih osobina vodi u greške koje nisu u psu — već u čoveku koji ga ne razume.
Šarplaninac je čuvar, zadatak i karakter — ne pas za svakog, već pas za edukovanog vlasnika sa jasnim ciljem. U njegovoj snazi ne leži opasnost, već upozorenje: odabir rase mora biti rezultat znanja, ne hira.
📖 Analiza događaja: Psi, domaćinstvo i ljudska greška
Incident u Neštinu ne sme se tumačiti kroz senzacionalne okvire, već kroz realne parametre seoskog domaćinstva, funkcionalne kinologije i ljudske komunikacije. Vlasnik pasa, D.T. (72), aktivan je član kinološkog društva, sa dugogodišnjim iskustvom u odgoju, obuci i radu sa radnim rasama čuvara. Psi u pitanju nisu novost za stručnu zajednicu — posmatrani su kroz obuku, takmičenja i svakodnevni život, gde su pokazivali stabilnost, socijalizovanost i visoku poslušnost.
Domaćinstvo je fizički ograđeno, sa jasno postavljenim upozorenjima. Psi se nalaze u donjoj zoni imanja, izolovanoj od javnog prolaza. Tokom godina, nije zabeležen nijedan incident sa ljudima ili životinjama u prisustvu vlasnika, što svedoči o kontrolisanom i odgovornom držanju. Edukacija i obuka bili su deo standardne rutine vlasnika i njegove porodice.
Komšinica, žena starija od 75 godina, ušla je u deo dvorišta koji je označen kao zabranjen i prethodno ograđen. U trenutku incidenta, psi su reagovali instinktivno — ne iz nepredvidive agresije, već iz teritorijalne zaštite.
Autor ovog teksta, Goran Karanović, lično poznaje D.T. i pomenute pse. Kao kinološki sudija, edukator i predsednik kinološkog društva, imao je uvid u temperament, istorijat i uslove držanja pasa. Njihovo ponašanje karakteriše vezanost za vlasnika, odziv na komande i jasno predvidiv teritorijalni instinkt — što ukazuje da incident nije proizašao iz nekontrolisanog ponašanja, već iz neusaglašenosti ljudskih postupaka sa prirodom rase.
Da bi se ponašanje pasa pravilno interpretiralo, mora se razlikovati reakcija u kontrolisanom ambijentu od instinktivne reakcije na narušavanje teritorije bez prisustva vlasnika. Psi ne deluju nasumično — deluju u skladu sa svojom genetikom, zadatkom i uverenjem da štite povereni prostor. Ignorisanje tih faktora ne doprinosi razumevanju, već udaljava javnost od odgovorne komunikacije.
📊 Razlika između teritorijalnog ponašanja i agresije
Da bi se razumela reakcija šarplaninaca u kontekstu nesreće, neophodno je jasno razlikovati teritorijalnost od agresije. Iako spolja mogu izgledati slično — suštinski se zasnivaju na potpuno različitim motivima i okidačima. Sledeća tabela prikazuje ključne razlike koje se često zanemaruju u javnim interpretacijama ponašanja pasa.
| Karakteristika | Teritorijalnost | Agresija |
|---|---|---|
| Povod za reakciju | Upad u jasno definisani prostor psa | Nejasan, neracionalan ili samovoljno pokrenut |
| Tipična reakcija | Lavež, upozorenje, blokiranje ulaska | Napad bez prethodnog upozorenja |
| Prisustvo vlasnika | Pas se povinuje autoritetu | Pas ignoriše komande |
| Stabilnost ponašanja | Predvidivo — aktivira se samo pri ugrožavanju prostora | Nepredvidivo — može se javiti i bez stvarne pretnje |
| Kinološka klasifikacija | Instinktivna funkcija kod čuvarskih pasa | Poremećaj ponašanja ili neadekvatna socijalizacija |
U konkretnom slučaju iz Neština, sve dostupne informacije ukazuju da su psi reagovali teritorijalno — na ulazak u prostor koji im je poveren. Nema indicija da se radi o agresivnom ponašanju van kontrole, već o instinktivnoj reakciji koja zahteva pravilnu komunikaciju i poštovanje granica.
🐕 Šarplaninac nije kućni ljubimac — on je čuvar, karakter, zadatak
Sve češće se pas percipira kao urbani saputnik, ali to nije univerzalna istina. Šarplaninac je radna rasa sa duboko usađenim zaštitničkim instinktom, formirana kroz
generacije u službi čoveku i stadu. Njegova priroda zahteva prostor, zadatak i stabilnu hijerarhiju —
ne klimatizovani stan i brzi gradski ritam.
Sledeća tabela prikazuje ključne razlike između šarplaninca i tipičnog gradskog kućnog ljubimca.
| Karakteristika | 🛡️ Šarplaninac | 🏙️ Gradski kućni ljubimac |
|---|---|---|
| Primarna funkcija | Zaštita, teritorijalna kontrola | Druženje, emocionalna podrška |
| Potreba za kontrolom | Radna disciplina, iskustvo | Osnovna poslušnost |
| Prostor za život | Otvoren prostor, dvorište | Stan, urbana sredina |
| Odziv na stimuluse | Instinktivan, neposredan | Naučen da čeka komandu |
| Radni kapacitet | Visok — zahteva angažman | Umeren — aktivan kroz igru |
| Socijalna tolerancija | Niska — rezervisan prema nepoznatima | Visoka — otvoren za kontakte |
| Bezbednost u urbanoj sredini | Zahteva stručnu kontrolu | Nizak rizik, prilagodljiv |
Jasna komparacija karakteristika olakšava donošenje informisanih odluka i smanjuje rizik od nesklada između vlasnika i psa. Edukacija kroz ovakav prikaz služi kao alat u prevenciji impulzivnih nabavki i omogućava budućim vlasnicima da se zapitaju — da li biraju psa po funkciji, karakteru, ili trendu?
Šarplaninac je snažna, zaštitnička i samosvesna rasa koja zahteva partnera, ne posmatrača. Neadekvatan ambijent i pogrešno očekivanje mogu dovesti do konflikta, nepravde i tragedije — ne zbog psa, već zbog ljudske neinformisanosti. Izbor rase mora biti rezultat edukacije, introspektivne analize i razumevanja — ne trenutne želje.
Rasa Nije Kriva — Greške Nastaju Pre Nabavke
Čuvarske rase poput šarplaninca ne nastaju da bi zadovoljile ljudsku potrebu za prestižom ili zaštitom — one zahtevaju
Mnogi vlasnici veruju da je ljubav dovoljna. Ali kod čuvarskih pasa, ona mora biti povezana sa strukturisanom kontrolom, pravilnom socijalizacijom i doslednim vođstvom. Bez toga, pas ne zna „kako da bude pas“ u društvenim okvirima koje mu čovek postavlja.
Tragedije poput ove u Neštinu nisu plod lošeg psa — već plod složenog nesklada između prirode životinje i očekivanja čoveka. Zato se edukacija mora događati pre nego što pas uđe u naš svet, a ne tek kada svet uzdrhti.
Zato Goran Karanović, kao kinološki sudija i edukator, snažno insistira da se edukacija budućih vlasnika mora obavezno sprovoditi pre same odluke o nabavci psa. Potrebno je temeljno upoznavanje sa rasom: njenim genetskim kodom, temperamentom, prostorom i svrhom koju pas ima u životu čoveka. Broj razloga za ovakav pristup je nebrojen — od bezbednosti, preko emocionalne kompatibilnosti, pa sve do dobrobiti samog psa.
Jer pas nije modni dodatak, niti univerzalan pratilac za svakog čoveka — on je biće sa namenom, i kao takav zahteva razumevanje koje ne počinje kada pas uđe u dom, već mnogo ranije: u savesti vlasnika.
📚 Pouke i Smernice: Odgovornost se Deli, Edukacija se Traži
Ovakve tragedije ne smeju ostati samo lokalna sećanja — one moraju postati kolektivne lekcije. Bez obzira na ishod istrage, važno je da javnost, vlasnici pasa, komšije, ali i nadležne institucije razumeju širi kontekst koji je doveo do gubitka života. Jer u svakoj nesreći, ukoliko pogledamo dublje, vidimo posledice nedostatka komunikacije, edukacije i međusobnog poštovanja.
👥 Za vlasnike pasa
- Obezbedite fizičku sigurnost prostora — ali ne zanemarujte komunikaciju sa okolinom.
- Poštujte genetsku svrhu rase koju držite — radni pas zahteva zadatak, kontrolu i prostor.
- Sprovodite redovne obuke i testove stabilnosti — pas nije stabilan ako je samo “miran kod kuće”.
- Upoznajte komšiluk sa pravilima — prevencija nije samo ograđivanje, već objašnjavanje.
🏡 Za komšije i širu zajednicu
- Poštujte upozorenja, ograde i pravila domaćinstva — pas štiti ono što mu je povereno.
- Ne provocirajte pse kroz ograde — pas ne zna da ste vi “poznata osoba”, on zna da branite njegovu zonu.
- Uspostavite komunikaciju sa vlasnikom — nerazumevanje često prethodi konfliktu.
- Zadržite dostojanstvo i empatiju u javnim komentarima — psi ne govore, ali njihova priča ima smisao.
🏛️ Za institucije i medije
- Zahtevajte stručno kinološko veštačenje pre donošenja medijskih sudova.
- Organizujte javne edukacije o radu sa čuvarskim rasama u ruralnim sredinama.
- Ne zamenjujte pravnu odgovornost sa moralnom panikom — svaka rasa ima svoje mesto, kada se pravilno razume.
- Podstičite vlasnike na obavezne edukacije pre registracije psa određene funkcije.
Edukacija ne sme biti preporuka — mora postati standard u vlasništvu pasa. Samo tada možemo izgraditi zajednicu u kojoj se pas ne doživljava kao pretnja, već kao partner u zaštiti, uz poštovanje svih koji sa njim dele prostor. Tragedije su bolne, ali mogu biti početak promena — ako se iz njih ne stidimo da učimo.
🕊️ Zaključak: Između linija — Pas, Društvo i Mi
Svaka tragedija sa psima je više od naslova. To je trenutak kada društvo mora pogledati u ogledalo — ne da pronađe krivca, već da razume sistem. Šta smo propustili da naučimo, kako smo dozvolili da se tišina između ljudi pretvori u sudar? Da li smo dovoljno učili o odgovornosti, a ne samo o pravima?
Psi ne biraju svoju svrhu — mi im je dajemo. Oni ne pišu zakone — mi ih tumačimo. I kada dođe trenutak gubitka,
njihova priča ne sme biti prepisana senzacionalizmom. Mora se čuti
Ako ne znamo zašto se nešto desilo, možda je vreme da učimo od onih koji ne govore, ali koji svakodnevno pokazuju: kako izgleda poverenje, lojalnost i zaštita. Pas nije neprijatelj — pas je ogledalo naše pažnje, našeg znanja i naše spremnosti da budemo deo zajednice koja ne osuđuje pre nego što razume.
Zbog toga, neka ova priča ne bude kraj — već poziv. Da oslušnemo. Da se edukujemo. Da pitanje odgovornosti ne bude nešto što se postavlja nakon tragedije, već
📍 iz: Nepoznata
