Zašto Srbija ima obavezan titar test za kućne ljubimce?
Iako Srbija već godinama nema nijedan slučaj besnila, naši građani i dalje moraju da rade titar test antitela i čekaju 90 dana pre nego što mogu da putuju sa psom ili mačkom u Evropsku uniju. Odgovor se krije u zastarelim evropskim dokumentima.
Kretanje kućnih ljubimaca u EU – šta kažu regulative
Neformalno kretanje pasa, mačaka i tvorova u Evropskoj uniji uređeno je Uredbom (EU) br. 576/2013. Ova uredba jasno propisuje uslove pod kojima ljubimci mogu da putuju između država članica, ali i iz trećih zemalja.
Član 6(b) Uredbe 576/2013: „Kućni ljubimci moraju biti vakcinisani protiv besnila, a vakcina se smatra važećom 21 dan nakon završetka primarne vakcinacije.“
Član 10(1)(c) Uredbe 576/2013: „Za ljubimce koji dolaze iz trećih zemalja koje nisu na listi iz člana 13, obavezan je titar test antitela sproveden na uzorku uzetom najmanje 30 dana nakon vakcinacije, a ulazak u EU je dozvoljen tek 90 dana nakon uzimanja uzorka, pod uslovom da je rezultat testa pozitivan (≥ 0.5 IU/mL).“
Dakle, regulativa pravi jasnu razliku:
- Za ljubimce koji se kreću između država članica EU ili dolaze iz trećih zemalja sa liste u Aneksu II Uredbe 577/2013 – dovoljna je vakcinacija protiv besnila i čekanje 21 dan.
- Za ljubimce iz trećih zemalja koje nisu na listi – obavezna je vakcinacija, zatim 30 dana do uzimanja uzorka, pozitivan titar test (≥0.5 IU/mL), i dodatnih 90 dana čekanja.
Ova pravila pokazuju da se status zemlje direktno odražava na obaveze vlasnika ljubimaca.
Treće zemlje sa usklađenim pravilima – Aneks II Uredbe 577/2013
Obzirom da Srbija nije članica Evropske unije, važno je da pogledamo Aneks II Uredbe (EU) br. 577/2013. Ovaj aneks sadrži „Spisak teritorija i trećih zemalja iz člana 13 Uredbe (EU) br. 576/2013“. Sve zemlje koje se nalaze na ovoj listi imaju usklađen status kontrole besnila sa EU regulativama – za njihove ljubimce važi pravilo vakcinacije protiv besnila i čekanja 21 dan, bez obaveze titra testa.
Deo 1 – Teritorije i treće zemlje iz člana 13(1)
- Andora (AD)
- Švajcarska (CH)
- Farska Ostrva (FO)
- Gibraltar (GI)
- Grenland (GL)
- Hrvatska (HR) (*do pristupanja EU)
- Island (IS)
- Lihtenštajn (LI)
- Monako (MC)
- Norveška (NO)
- San Marino (SM)
- Vatikan (VA)
Deo 2 – Teritorije i treće zemlje iz člana 13(2)
- Ascension Island (AC)
- Ujedinjeni Arapski Emirati (AE)
- Antigva i Barbuda (AG)
- Argentina (AR)
- Australija (AU)
- Aruba (AW)
- Bosna i Hercegovina (BA)
- Barbados (BB)
- Bahrein (BH)
- Bermudi (BM)
- Bonaire, Sint Eustatius i Saba (BQ)
- Belorusija (BY)
- Kanada (CA)
- Čile (CL)
- Curaçao (CW)
- Fidži (FJ)
- Falklandska Ostrva (FK)
- Hong Kong (HK)
- Jamajka (JM)
- Japan (JP)
- Sveti Kits i Nevis (KN)
- Kajmanska Ostrva (KY)
- Sveti Lucija (LC)
- Montserrat (MS)
- Mauricijus (MU)
- Meksiko (MX)
- Malezija (MY)
- Nova Kaledonija (NC)
- Novi Zeland (NZ)
- Francuska Polinezija (PF)
- Sveti Pjer i Mikelon (PM)
- Rusija (RU)
- Singapur (SG)
- Sveti Helena (SH)
- Sint Marten (SX)
- Trinidad i Tobago (TT)
- Tajvan (TW)
- Sjedinjene Američke Države (US) – uključujući Američku Samou, Guam, Severna Marijanska Ostrva, Portoriko, Devičanska Ostrva
- Sveti Vincent i Grenadini (VC)
- Britanska Devičanska Ostrva (VG)
- Vanuatu (VU)
- Wallis i Futuna (WF)
- Mayotte (YT) (*do promene statusa u najudaljeniju regiju EU)
Ova lista pokazuje koje zemlje i teritorije EU priznaje kao usklađene sa pravilima o besnilu. Za ljubimce iz ovih zemalja važi isti režim kao i za države članice – vakcina protiv besnila i čekanje 21 dan, bez dodatnih testova.
Analiza Uredbe 576/2013 – zašto Srbija nije na listi?
Kada pažljivo analiziramo Uredbu (EU) br. 576/2013, dolazimo do jasnog zaključka: Srbija se ne nalazi na listi trećih zemalja koje imaju usklađenu kontrolu besnila sa pravilnicima i regulativama Evropske unije. Postavlja se logično pitanje – zašto?
Poznavajući zakone i veterinarske propise u Republici Srbiji, kao i činjenicu da Srbija od 2018. godine ne beleži nijedan slučaj besnila, teško je pronaći racionalno objašnjenje zašto naša zemlja i dalje nije uvrštena na listu. Ako pogledamo detaljnije, uočavamo da se na spisku trećih zemalja u Aneksu II Uredbe 577/2013 nalazi i Hrvatska, i to kao treća zemlja – iako je danas punopravna članica EU.
Ova činjenica jasno pokazuje da Aneks II Uredbe 577/2013 nije ažuriran još od njenog donošenja 2013. godine. Dakle, spisak trećih zemalja koje se smatraju usklađenima sa EU pravilima o besnilu zastareo je i ne odražava realnu epidemiološku situaciju. Srbija, iako bez slučajeva besnila već osam godina, i dalje se tretira kao zemlja visokog rizika, što je u suprotnosti sa stvarnim podacima.
Ova pravna i administrativna zastarelost ima ozbiljne posledice: vlasnici ljubimaca suočavaju se sa nepotrebnim troškovima i čekanjem, odgajivači sa otežanim međunarodnim poslovanjem, a država sa negativnom percepcijom u evropskim izveštajima. Sve to ukazuje da je vreme da se pokrene inicijativa za reviziju Aneksa II i uklanjanje Srbije sa liste zemalja koje se tretiraju kao visokorizične.
Šta je potrebno da se promeni?
Da bi Srbija bila uvrštena na listu trećih zemalja sa usklađenom kontrolom besnila, prvi i ključni korak je zvanično priznanje WOAH-a (Svetske organizacije za zdravlje životinja). WOAH je globalna referentna institucija za status bolesti kod životinja i upravo ona potvrđuje da je zemlja „rabies-free“ ili da ima usklađenu kontrolu besnila. Srbija je deo Standing Group of Experts on Rabies for Europe (SGE RAB) programa, što dodatno potvrđuje da nema nikakve sumnje u našu usklađenost sa evropskim pravilima – poslednji slučaj besnila zabeležen je još 2018. godine.
O ovome smo već pisali u tekstovima: Srbija i status besnila i Međunarodni skup o besnilu u Beogradu 2025, gde je jasno istaknuto da je Srbija u povoljnijem položaju nego što se prikazuje u zastarelim evropskim dokumentima.
- WOAH – mora da zvanično potvrdi da je Srbija bez besnila i da je kontrola u skladu sa EU pravilima.
- Ministarstvo poljoprivrede / Uprava za veterinu Srbije – nakon priznanja WOAH-a, podnosi zvaničan zahtev Evropskoj komisiji.
- Evropska komisija (DG SANTE) – nadležna je za ažuriranje liste trećih zemalja u Aneksu II Uredbe 577/2013.
- Pokretanje procedure – tek tada EU može da pokrene proces revizije i uvrsti Srbiju na listu.
- Promena statusa – ukidanjem obaveze titra testa i čekanja 90 dana, vlasnici ljubimaca bi imali iste uslove kao i građani EU.
Ova promena ne bi bila samo administrativna – ona bi imala direktan pozitivan uticaj na hiljade vlasnika pasa i mačaka, olakšala međunarodnu saradnju odgajivača, smanjila troškove i unapredila imidž Srbije u evropskim izveštajima. Revizija Aneksa II je dakle ključni korak ka realnom priznavanju epidemiološke situacije u Srbiji.
Pridruži se inicijativi „Srbija nije rizik“
Naša analiza jasno pokazuje da je Srbija neopravdano i dalje na listi zemalja visokog rizika, iako poslednji slučaj besnila datira još iz 2018. godine. Inicijativa „Srbija nije rizik“ svojim aktivizmom ide u pravcu da se pokrene zvanična procedura, da se status Srbije uskladi sa realnim epidemiološkim podacima i da se ukine obavezni titar test i čekanje od 90 dana.
Pozivamo sve građane, odgajivače, ljubitelje životinja i kinološka društva da se pridruže ovoj inicijativi i daju svoj glas za promenu. Svaki potpis je korak bliže ka pravednom tretmanu Srbije u evropskim regulativama.
