EU izdvojila 4,6 miliona € za vakcinaciju lisica
Ovaj tekst je isključivo prevod članka objavljen na support4partnership.org dana 24.12.2024.
Vakcinacija lisica i drugih divljih mesoždera protiv besnila započela je u prvoj nedelji novembra, sa aerodroma u Ečki i Trsteniku. Ova aktivnost je zajednički poduhvat Evropske unije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. EU je izdvojila 4.600.000 eura za četiri kampanje vakcinacije – dve su sprovedene ove godine, a dve su planirane za narednu.
Predstavnici obe institucije pozdravili su ovu inicijativu, među njima ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bratislav Ćirković. Tokom posete aerodromu Ečka kod Zrenjanina, ambasador Žiofre podsetio je da EU od 2010. godine podržava vakcinaciju divljih mesoždera u Srbiji, investirajući do sada gotovo 16 miliona eura, ne računajući dodatnih 4,6 miliona za aktuelnu kampanju.
„Srećom, Srbija već godinama nije zabeležila nijedan slučaj besnila, zahvaljujući naporima Evropske unije. Ova aktivnost je od presudnog značaja – zdravlje životinja je ključno za zdravlje ljudi, naročito u procesu proizvodnje hrane. EU značajno podržava Srbiju u ovom poduhvatu. Pored 20,6 miliona eura izdvojenih isključivo za iskorenjivanje besnila od 2010. do danas, ukupna podrška EU Srbiji meri se mnogo većim iznosima. Tokom poslednje dve decenije, EU je pomogla srpskom poljoprivrednom sektoru sa preko pola milijarde eura“, rekao je ambasador Žiofre.
Lisice su najčešći prenosioci besnila, zbog čega se oralna vakcinacija prvenstveno usmerava na njih. Vakcine protiv besnila smeštene su u mamce koji podsećaju na keks, sa mirisom koji privlači divlje životinje. Kada lisica pojede mamac, postaje imunizovana protiv besnila. Oralne vakcine nisu štetne za kućne ljubimce koji bi eventualno mogli doći u kontakt sa mamcem.
Republika Srbija je prva zemlja u regionu u kojoj se od 2010. godine sprovodi program oralne vakcinacije lisica i drugih mesoždera protiv besnila, sa ciljem iskorenjivanja ove bolesti. Poslednji registrovani slučaj besnila kod divljih životinja u našoj zemlji zabeležen je pre šest godina. Veliki doprinos dali su i lovački savezi širom Srbije, koji su dostavljali svaku odstrijeljenu lisicu na uzorkovanje. Na taj način, Srbija je pokazala visok nivo odgovornosti, jer je smanjenjem prenosa zaraženih vektora pomogla da se zaštite i mesožderi u susednim zemljama“, istakao je Bratislav Ćirković.
Besna lisica u ruralnim područjima može predstavljati ozbiljnu pretnju domaćim životinjama, izazivajući značajne štete poljoprivrednicima. Osim toga, lisice ponekad zalutaju i u urbana naselja, gde mogu doći u kontakt sa psima i mačkama lutalicama ili kućnim ljubimcima. U svakom slučaju, besna životinja predstavlja rizik za ljude, bez obzira na to gde žive.
Naša reč
Uprkos svim navedenim činjenicama i višegodišnjem uspehu u prevenciji besnila, nije nam jasno zbog čega se Srbija i dalje nalazi na listi visokorizičnih zemalja. Ova zastarela klasifikacija šteti ugledu odgovornih odgajivača, veterinara i institucija koje već godinama rade u skladu sa evropskim standardima.
👉 Zato pozivamo sve da potpišu našu inicijativu: Uklonite Srbiju sa liste visokorizičnih zemalja za besnilo
Važno je naglasiti da naša peticija nije peticija za ukidanje vakcinacije. Naprotiv, vakcinacija je ključna i mora da se nastavi. Naša peticija se odnosi isključivo na uklanjanje Srbije sa liste visokorizičnih zemalja, jer realni podaci pokazuju da smo zemlja koja kontinuirano i uspešno sprečava besnilo.
