Šta EU kaže o besnilu u Srbiji – Serbia 2025 Report
Evropska komisija svake godine objavljuje detaljan izveštaj o napretku Srbije u procesu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Zadnji dokument nosi oznaku SWD(2025) 755 final objavljen je u Briselu 4.11.2025. kao deo EU enlargement policy komunikacije i dostupan je javnosti. Dokument u potpunosti možete preuzeti ovde: Serbia 2025 Report (PDF) . Na stranici 89 ovog dokumenta, u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, nalazi se deo koji se direktno odnosi na besnilo. Prevodimo ga i prenosimo:
„U oblasti veterinarske politike, nedostatak osoblja u Upravi za veterinu ostaje veliki izazov za kapacitet sprovođenja. Srbija je sprovela kampanje vakcinacije protiv besnila 2024. i 2025. na celoj teritoriji i treba da nastavi sa tim. Srbija mora da ojača nadzor nad besnilom. Srbija još uvek mora da ispuni određene zahteve da bi započela izvoz svežih jaja, sveže živine i svinjskog mesa u EU. Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti dobrobiti životinja je u toku.“
⚠️ Šta ovo znači
- EU priznaje da je Srbija sprovela vakcinaciju protiv besnila na celoj teritoriji.
- Naglašava se da kampanje treba da se nastave.
- Ključna poruka: Srbija mora da ojača nadzor (surveillance) – dakle, vakcinacija nije dovoljna, potrebni su sistematski podaci, laboratorijska potvrda i transparentno izveštavanje.
- Problem: nedostatak kadra u Upravi za veterinu, što EU vidi kao prepreku.
- Povezanost: izveštaj povezuje stanje veterinarske politike sa mogućnošću izvoza proizvoda životinjskog porekla u EU.
📌 A šta ovo znači kada pričamo o kvalifikaciji Srbije kao visokorizične zemlje od besnila?
Ako se oslonimo na reči državnog sekretara Bratislava Ćirkovića iz decembra 2024. godine, izrečene u prisustvu ambasadora EU u Srbiji Emanuela Žiofre, jasno je da Srbija već tada ozbiljno radi na nadzoru i laboratorijskim potvrdama. Ćirković je naglasio:
„Veliki doprinos dali su i lovački savezi širom Srbije, koji su dostavljali svaku odstrijeljenu lisicu na uzorkovanje.
Na taj način, Srbija je pokazala visok nivo odgovornosti, jer je smanjenjem prenosa zaraženih vektora pomogla da se zaštite
i mesožderi u susednim zemljama.“
Ovaj citat pokazuje da se nadzor i laboratorijska potvrda sprovode u praksi, i to pre nego što je Evropska komisija objavila izveštaj o Srbiji u novembru 2025. godine. Dakle, tvrdnja da „Srbija mora da ojača nadzor“ ne može biti jedini razlog da se naša zemlja zadrži na listi visokorizičnih.
Treba imati u vidu da se u dokumentu od 104 stranice besnilo pominje u samo jednoj rečenici. To jasno govori da razlozi za kvalifikaciju visokog rizika nisu zasnovani na epidemiološkoj realnosti, već na formalnim procedurama i administrativnim kriterijumima.
Srbija ispunjava uslove da se svrstava u zemlje niskog rizika. To, naravno, ne znači da treba da prestane sa kontinuiranom preventivnom borbom, niti da se povuče iz daljih napora u oblasti veterine. Baš naprotiv – rekvalifikacija bi bila snažan motiv za dodatno unapređivanje, jačanje kadra u Upravi za veterinu i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Naš cilj je da građanima ponudimo transparentne informacije zasnovane na zvaničnim dokumentima EU. Time želimo da razbijemo spekulacije i mitove, i da se javna rasprava vodi na osnovu činjenica.
Važno je naglasiti da naša peticija nije usmerena ka ukidanju vakcinacije niti ka obustavljanju programa oralne vakcinacije (ORV). Vakcinacija divljih životinja i dalje ostaje ključna mera zaštite i prevencije, i mi je u potpunosti podržavamo. Ono što zahtevamo jeste rekvalifikacija Srbije – da se našoj zemlji promeni status sa „visoko rizične“ na „nisko rizičnu“ u međunarodnim bazama i klasifikacijama.
Takva promena bi bila zasnovana na realnom epidemiološkom stanju i sprovedenim merama, a donela bi značajne koristi: u jačanja međunarodnog ugleda Srbije kao zemlje koja odgovorno upravlja zdravljem životinja.
