Da bi ste izradili rodovnike Vašim štencima potrebni su Vam sledeći dokumenti:

1. Obostrana kopija rodovnika majke štenaca (uz dokaz o pozitivnoj oceni ili i navedenim titulama i naimenovanjima)
2. Obostrana kopija rodovnika oca štenaca (uz dokaz o pozitivnoj oceni ili i navedenim titulama i naimenovanjima)
3. Potvrda o parenju (izdaje matično kinološko društvo vlasnika priplodnjaka)
4. Prijava Legla (izdaje matično kinološko društvo vlasnika kuje)
5. Uplata kinološkom društvu i kinološkom savezu Srbije

Prikupljenu dokumentaciju poslati na email: kdelit@gmail.com

ili uradite

Za dodatne informacije možete pozvati: 064/11-42-497

Primer uplatnice Kinološki Savez Srbije

žiro račun saveza: 105-3520-42

Primer uplatnice kinloško društvo:

žiro račun društva: 205-513445-16

GAJENJE I REPRODUKCIJA PASA Pod načinom gajenja i reprodukcijom podrazumeva se način uparivanja pasa i kuja s’obzirom na njihovo poreklo. Parenje je po pravilu dozvoljeno samo između pasa iste rase. Štenad od dva roditelja čiste rase sa rodovnikom, koji nemaju nikakvu zabranu nacionalne kinološke organizacije, smatraju se psima čiste rase i mogu da dobiju rodovnik ili i exportni pedigre koji priznaje FCI. Rodovnici predstavljaju sertifikat kojim se potvrđuje tačnost podataka u vezi sa pomenutim parenjem, a ne sertifikat kojim se garantuje kvalitet psa. Parenje u srodstvu je zabranjeno. Pod parenjem u srodstvu se podrazumeva parenje plemenjaka i kuja koji imaju jednog ili više zajedničkih predaka do uključeno treće generacije (pradedovi i prababe). Izuzetno, nadležni kinološki organi mogu dozvoliti parenje u srodstvu, ako za to postoji opravdan razlog i pri tome određuju uslove pod kojima će se ovo parenje izvršiti. Parenje se dozvoljava kujama posle 14 meseci starosti, a mužjacima kada napune 18 meseci života. Kuje se mogu pariti do navršenih 10 godina starosti. Posle navedene starosti, parenje može dozvoliti KSS, o čemu prethodno izdaje pismeno odobrenje. Kujama se dozvoljava jedno leglo u toku godine i 8 štenaca u leglu dok ne navrše 3 godine starosti, posle čega se kuje mogu pripuštati bez ograničenja, te broj štenaca u leglu nije ograničen. Veštačko osemenjivanje ne sme se primenjivati na pse koji se već nisu parili prirodnim putem. U određenim slučajevima (ako samo plemenjak ili samo keruša nisu bili pareni prirodnim putem) nacionalna kinološka organizacija može dozvoliti izuzetak. U slučaju veštačkog osemenjivanja keruše, veterinar koji je sakupio spermu plemenjaka dužan je da overi, putem potvrde, koja se dostavlja službi za vodenje knjige porekla u koju štenad moraju biti upisana, da sveža ili zamrznuta sperma zaista potiče od plemenjaka koji je bio dogovoren. S druge strane, vlasnik plemenjaka dužan je da besplatno obezbedi potvrde koje su predviđene u članu 7 (a – g) za vlasnika keruše. Sve troškove nastale u vezi sa sakupljanjem sperme snosi vlasnik keruše. Troškove osemenjivanja takode snosi vlasnik keruše. Veterinar koji vrši osmenjivanje dužan je da potvrdi službama koje vode knjige porekla da je keruša zaista osemenjena spermom koja potiče od plemenjaka koji je bio dogovoren za parenje. Na toj potvrdi takode treba da stoje mesto i datum osemenjivanja, ime i broj registracije keruše u knjizi porekla kao i ime i adresa vlasnika keruše. Vlasnik plemenjaka koji daje spermu dužan je da vlasniku keruše izda još i veterinarsku potvrdu, zvaničnu potvrdu o parenju. Odgajivačem legla smatra se vlasnik keruše u trenutku parenja, osim u slučaju prodaje suštene kuje, kada se, osim ako drugačije nije dogovoreno, smatra da je osoba koja je kupila skotnu kerušu odgajivač legla. Pravo na korišćenje keruše ili plemenjaka može da se prenese na treće lice putem zaključenog sporazuma. Takav prenos prava u svim slučajevima mora pismeno da se potvrdi i mora blagovremeno da se prijavi nadležnom udruženju. Treće lice koje stekne privremeno pravo gajenja keruše smatra se njenim vlasnikom, od momenta parenja do trenutka odvajanja.

korisni isečci iz:

MEĐUNARODNI UZGOJNI PRAVILNIK

(Monako 1934. sa izmenama koje su stupile na snagu 01. januara 2007. godine.)

  Trgovci psima i odgajivači koji rade isključivo u komercijalne svrhe ne smeju se baviti gajenjem u zemlji članici ili zemlji partnera koje imaju ugovor sa FCI. Uzajamna prava i obaveze vlasnika rasnog psa (priplodnjaka) ili keruše, po pravilu, su definisani nacionalnim zakonom, pravilnicima koje donose nacionalne kinološke organizacije ili njihovi klubovi ili uzgojna udruženja ili se određuju posebnim konvencijama. U slučaju da takvi pravilnici ne postoje, primenjuje se Medunarodni pravilnik FCl o gajenju.

• Odgajivačima ili vlasnicima rasnih pasa preporučuje se da obavezno pismeno definišu uslove pod kojima ce se vršiti parenje radi obezbedenja potpuno jasne situacije u vezi sa finansijskim obavezama.
• “Vlasnik” psa je osoba koja je zakonito stekla životinju, stvarno je poseduje i to može da dokaže overenom potvrdom o vlasništvu i priznatim/važećim pedigreom.
• “Imalac” ili “posednik” rasnog psa je ili vlasnik rasnog psa ili osoba koja je dobila dozvolu od vlasnika da tog psa koristi za parenja.

TROŠKOVI PREVOZA I ČUVANJA KERUŠE

3. Preporučuje se vlasniku keruše da je dovede ili da je uzme natrag bilo lično bilo putem posrednika koji je ličnost od poverenja. U slučaju kada keruša ostaje vise dana kod vlasnika plemenjaka, svi troškovi kao što su hrana, smeštaj, eventualna veterinarska nega kao i šteta koju keruša prouzrokuje u štenari ili u kući vlasnika plemenjaka padaju na teret vlasnika keruše. Troškove prevoza za vraćanje keruše snosi njen vlasnik.

ODGOVORNOST

4. U skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi u različitim zemljama, odgovornom za štetu koju životinja može da prouzrokuje trećim licima, smatra se osoba koja u trenutku nastanka štete daje smeštaj i brine se o pomenutoj životinji.

Vlasnik (ili imalac) plemenjaka dužan je da vodi računa o napred iznetom prilikom zaključivanja ugovora o ličnom osiguranju kod odgovarajuće službe. SMRT KERUŠE

5. U slučaju da keruša ugine u vreme boravka kod imaoca plemenjaka, on je obavezan da o svom trošku konstatuje smrt i uzrok smrti kod veterinara. On najhitnije obaveštava vlasnika keruše o smrti i uzroku smrti keruše.

Ako vlasnik želi da vidi uginulu kerušu, ne sme biti odbijen u nameri. Ako je smrt keruše nastupila greškom imaoca plemenjaka, on je dužan da plati štetu i procenat vlasniku keruše. Ukoliko mu se ne može pripisati nijedna greška, vlasnik keruše je dužan da imaocu plemenjaka nadoknadi sve troškove u vezi sa smrću keruše. IZBOR PLEMENJAKA

6. Imalac plemenjaka se obavezuje da će kerušu spariti samo sa onim plemenjakom koji je za to predviđen i ni sa jednim drugim.

U slučaju da plemenjak ne obavi parenje, keruša se sme spariti s drugim plemenjakom samo uz saglasnost vlasnika keruše. U svakom slučaju zabranjuje se parenje keruše sa dva ili vise plemenjaka u toku istog teranja. SLUČAJNO PARENJE

7. Ukoliko se dogodi da plemenjak koji za to nije bio dogovoren slučajno izvrši parenje, imalac plemenjaka koji je primio kerušu na čuvanje kod sebe obavezan je da nadoknadi vlasniku keruše sve troškove prouzrokovane ovim pogrešnim parenjem.

Posle slučajnog parenja koje izvši plemenjak koji za to nije bio izabran, zabranjeno je pristupiti novom parenju sa odabranim plemenjakom. Imalac plemenjaka ni u kom slučaju nema pravo da za takvo sparivanje pretenduje na nametanje finansijskih obaveza vlasniku keruše. POTVRDA O PARENJU

8. Imalac plemenjaka sačinjava pismenu potvrdu kojom potvrđuje da je parenje ispravno obavljeno. Svojim potpisom na dokumentu on potvrđuje da je bio očevidac parenja.

U slučaju da službe koje vode knjige porekla, u zemlji u kojoj treba da se registruje leglo, propisuju određene specijalne obrasce, vlasnik keruše je dužan da ih nabavi, da ih pravilno popuni i da ih preda imaocu plemenjaka na potpisivanje. Ova potvrda o parenju obavezno treba da sadrži sledeće podatke:

1. a) Ime i registarski broj plemenjaka u knjizi porekla.

■          Ime i registarski broj keruše u knjizi porekla. ■          Ime i adresu imaoca/vlasnika plemenjaka. ■          Ime i adresu vlasnika keruše u vreme parenja, eventualno datum kada je postao njen vlasnik. ■          Mesto i datum parenja. ■          Potpis imaoca plemenjaka i vlasnika keruše. ■          Ako službe koje vode knjige porekla za registrovanje štenadi zahtevaju overenu fotokopiju pedigrea, vlasnik plemenjaka je dužan da besplatno nabavi ovaj dokument za vlasnika keruše. NAKNADA ZA PARENJE

9. Preporučuje se vlasniku plemenjaka da potvrdu o pare¬nju potpiše tek pošto mu se isplati unapred odredena suma za parenje. Zadržavanje keruše na ime jamstva nipošto nije dozvoljena.
10. Ukoliko plemenjak koji je bio dogovoren iz bilo kog razloga ne izvrši parenje ili ako keruša nije prihvatila da se pari, pa prema tome parenje efektivno nije ni obavljeno, vlasniku plemenjaka ipak ostaje pravo na naknadu predviđenu članom 2,         ali on ne može da traži sumu koja je dogovorena za parenje.
11. Što se tiče potomstva plemenjaka, vlasnik plemenjaka nema pravo u odnosu na vlasnika keruše na drugu nadoknadu osim na onu koja je predvidena za parenje. Prema tome nema nikakvo pravo da sebi uzme štene.

Ako su se strane dogovorile za preuzimanje jednog šteneta na ime nadoknade za parenje, takav dogovor mora biti pismeno formulisan pre parenja. U takvom sporazumu neizostavno moraju da se preciziraju i poštuju sledeće tačke:

1. vreme kada će vlasnik plemenjaka odabrati štene;
2. vreme kada će štene biti predato vlasniku plemenjaka;
3. vremenski period/rok u toku koga vlasnik plemenjaka ima neopozivo propisano pravo da odabere štene;
4. vremenski period/rok u toku koga je pravo za preuzimanje odabranog šteneta neopozivo propisano;
5. regulisanje troškova prevoza;
6. posebni sporazumi za slučaj da keruša ošteni mrtvu štenad ili samo jedno živo štene, ili za slučaj da odabrano štene ugine pre predaje.

NEOPLOĐENA KERUŠA

12. Posle pravilno obavljenog parenja, smatra se da je plemenjak ispunio svoju obavezu i da su od tog trenutka ispunjeni uslovi za sticanje prava na dogovorenu naknadu.

Sve ovo ne predstavlja garanciju da je keruša skotna. Prepušta se vlasniku plemenjaka da proceni, kada keruša nije oplođena, da li će zakazati novo besplatno parenje u toku sledećeg teranja keruše, ili će isplatiti deo nadoknade dobijene za parenje. Takav sporazum mora pismeno da se definiše ugovorom o parenju. Dogovoreno pravo na besplatno parenje svakako i po pravilu se gasi smrću plemenjaka ili promenom njegovog imaoca ili smrću keruše. Ukoliko je moguće dokazati (analizom sperme) da je plemenjak sterilan u trenutku parenja, vlasniku keruše moraju biti isplaćeni troškovi parenja.