MEĐUNARODNI SKUP O BESNILU U BEOGRADU – ISTORIJSKI SIGNAL ZA SRBIJU
U septembru 2025. godine Beograd je bio domaćin događaja koji je prošao gotovo neprimećeno u domaćoj javnosti, ali ima ogromnu važnost za budućnost naše zemlje. Na SGE‑RAB7 sastanku, vodeći svetski eksperti za besnilo predstavili su podatke koji jasno pokazuju da je Srbija u znatno povoljnijem položaju nego što se često prikazuje. Ovaj trenutak označava početak procesa u kojem Srbija može da izađe iz nepravedne klasifikacije „high risk“ i zakorači ka zvaničnom statusu rabies‑free.
Ko su govornici i zašto je važno
U prvom bloku izlaganja istaknuti su: Anne Meyer, Denise Dubois, Emmanuelle Robardet i Florence Cliquet — stručnjaci iz WOAH/GF‑TADs i referentnih laboratorija koji su predstavili epidemiološke analize, laboratorijske nalaze i preporuke za kontrolu besnila. Njihovi izveštaji su, u sažetku, potvrdili da su ORV kampanje, nadzor i laboratorijska verifikacija u Srbiji doveli do stabilne situacije bez potvrđenih endemskih žarišta u poslednjim godinama.
Ključne činjenice
- SGE‑RAB7 je radna grupa sa 16 članica koja prati situaciju u Evropi i susednim regionima; zvanični zapis i program sastanka dostupni su u arhivi GF‑TADs/WOAH.
- Prezentacije su jasno pokazale da su neke članice imale re‑emergenciju ili povremene slučajeve u poslednjih 5 godina, dok je Srbija prikazana kao zemlja koja je ostvarila konzistentan napredak zahvaljujući koordinisanim ORV kampanjama i aktivnom nadzoru.
- Izveštaji govornika (Meyer, Dubois, Robardet, Cliquet) naglašavaju da Srbija ispunjava tehničke kriterijume za formalizaciju rezultata — ali to nije isto što i automatsko međunarodno priznanje; formalni administrativni koraci (WOAH aplikacija, eventualno uvrštavanje na EU liste) su odvojeni procesi.
Ko su članice i koje od njih su bile pogođene besnilom
SGE‑RAB obuhvata 16 država regiona: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Kosovo*, Mađarska, Moldavija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Severna Makedonija, Srbija, Slovačka, Slovenija i Ukrajina.
Na sastanku su posebno pomenute zemlje sa rezidualnim rizikom i povremenim slučajevima u poslednjih nekoliko godina — to su primeri iz centralno‑istočne Evrope koji zahtevaju nastavak ORV i nadzora (Poljska, Mađarska, Slovačka, Rumunija, Ukrajina i Moldavija), među kojima se ne nalazi Srbija.
Zašto je ovo važan trenutak za Srbiju
- Međunarodni eksperti potvrđuju da je epidemiološka situacija u Srbiji znatno poboljšana u odnosu na raniji period. To daje čvrst argument za hitnu reviziju statusa Srbije kod relevantnih tela (podnošenje WOAH aplikacije i paralelni rad sa EU nadležnima).
- Javni interes: građani i vlasnici kućnih ljubimaca treba da znaju da su mere koje su sprovedene dale rezultate — ali da administrativni koraci zahtevaju dodatne procedure.
Zaključak i poziv na akciju
Beograd je bio domaćin važnog, ali slabo medijski propraćenog skupa — i iz njega izlazi jasna poruka: Srbija je bliže statusu „rabies‑free“ nego što se misli. Sada je red na nadležnima da formalizuju rezultate, podnesu potrebne dosijee i zatraže reviziju statusa. Javnost zaslužuje transparentnost — i pravo da zna da su mere dale rezultat.
Izvori i dalje čitanje: WOAH / SGE‑RAB7 meeting page; GF‑TADs for Europe; saopštenje Ministarstva poljoprivrede Srbije o domaćinstvu konferencije.
Dajmo podršku za dalje korake
Srbija je pokazala da može da bude primer regionu u borbi protiv besnila. Međunarodni eksperti su jasno istakli da je naša epidemiološka situacija stabilna i da smo spremni za sledeći korak — formalnu reviziju statusa. Sada je trenutak da damo podršku našim institucijama kako bi se proces zvaničnog priznavanja ubrzao i kako bi Srbija konačno bila oslobođena nepravedne klasifikacije „high risk“.
