Član 1.

Pravilnik Kinološkog saveza Republike Srbije o stručnom radu (u daljem tekstu Pravilnik) je normativni akt KSS kojim se regulišu stručna pitanja o radu kinoloških društava KSS.

KSS obezbeđuje sprovođenje i primenjivanje odredaba Pravilnika o svojim osnovnim kinološkim organizacijama na području Republike Srbije.

Načela Pravilnika su na dugogodišnjem stručnom radu i iskustvima kinoloških stručnjaka, a u skladu su sa odredbama o stručnom radu Međunarodne kinološke federacije i Federation Cynologique Internationale (u daljem tekstu FCI).

Član 2.

U stručna pitanja spadaju:

• gajenje i reprodukcija pasa, ocenjivanje i evidencija rasnih pasa, podela na pasminske ispitne grupe
• osposobljavanje i način rada stručnih lica: kinoloških sudija, sudijskih pripravnika, vodiča i drugih kinoloških radnika
• rad stručnih organa: stručnih izvestilaca, stručnih komisija, zborova sudija

Član 3.

Stručna pitanja razmatraju stručni organi kinoloških organizacija:

1. kod kinoloških društava stručni izvestilac ili stručna komisija KSS
2. kod KSS Upravni odbor koji po potrebi formira stručnu komisiju
3. broj članova i način izbora stručnih komisija reguliše se Statutom KSS

Član 4.

Pod načinom gajenja i reprodukcijom podrazumeva se način uparivanja pasa i kuja s obzirom na njihovo poreklo. Parenje je po pravilu dozvoljeno samo između pasa iste rase.

Parenje u srodstvu je zabranjeno. Pod parenjem u srodstvu se podrazumeva parenje plemenjaka i kuja koji imaju jednog ili više zajedničkih predaka do uključno treće generacije.

Parenje se dozvoljava kujama posle 14 meseci starosti, a mužjacima kada napune 18 meseci života.

Kuje se mogu pariti do navršenih 10 godina starosti. Posle navedene starosti, parenje može dozvoliti KSS, o čemu prethodno izdaje pismeno odobrenje.

Izuzetno, nadležni organi Kinološkog saveza mogu dozvoliti parenje u srodstvu ako za to postoji opravdan razlog i pri tome određuju uslove pod kojima će se ovo parenje izvršiti.

Član 5.

KSS može donositi propise o zabrani parenja pozitivno ocenjenim psima (kujama) kao disciplinsku meru izrečenu odgajivaču-vlasniku.

U slučaju promene vlasnika ova zabrana ostaje na snazi. O kažnjavanju obavestiti kinološke organizacije.

Član 6.

Kujama se dozvoljava jedno leglo u toku godine i osam štenadi u leglu dok ne navrše 3 godine starosti.

Posle navršene 3 godine starosti kuje se mogu pripuštati bez ograničenja. Broj štenadi u leglu nije ograničen.

Član 7.

Cilj ocenjivanja je da se psi na osnovu telesne građe (ocenjivanje oblika) i radnih osobina (ocenjivanje rada) razvrstavaju po kvalitetu.

Oblik i rad mogu ocenjivati samo kinološke sudije.

Član 8.

Psi se ocenjuju na kinološkim priredbama.

Izuzetno se može vršiti i pojedinačno ocenjivanje samo ako odobri KSS.

Član 9.

Psi se mogu ocenjivati prvi put kada navrše 9 meseci starosti. Upravni odbor KSS može doneti propis da se psi koji su već ocenjeni, u cilju upotrebe za priplod, ponovo ocenjuju na uzgojnim smotrama ili drugim kinološkim priredbama.

Član 10.

Ocene za oblik psa su: ODLIČAN, VRLO DOBAR, DOBAR i NEDOVOLJAN.

• ocenu odličan dobija pas koji predstavlja gotovo idealan tip pasmine, skladne i besprekorne građe i kondicije.
• ocenu vrlo dobar dobija pas koji u velikoj meri u najvažnijim karakteristikama te rase odgovara tipu i u kojeg je anatomska građa i kondicija skoro besprekorna.
• ocenu dobar dobija pas koji ima lakše konstitucijske mane u lepoti ali ne odstupa od tipa rase.
• ocenu nedovoljan dobija pas koji ima teške konstitucijske mane ili je atipičan.

Ocene za rad regulišu se posebnim propisima (pravilnicima za ocenjivanje rada pasa).

Član 11.

Pas ocenjen ocenom NEDOVOLJAN isključuje se iz priploda što se unosi u zapisnik ocene i dokumenta, a na rodovniku se vidnim slovima stavlja klauzula ZABRANJENO PARENJE.

Psi iz prethodnog stava ne upisuju se u Rodovnu knjigu, odnosno brišu se iz ove.

Član 12.

Pri izboru najlepšeg psa FCI grupe sudija mora da je položio sve rase u celoj grupi. Najlepšeg psa izložbe bira delegat KSS. (za nacionalne izložbe delegat mora imati položeno najmanje šest FCI grupa, a za međunarodne izložbe delegat mora imati sve FCI grupe – All round).

Najlepšeg mladog psa može da bira sudija koji ima položeno najmanje šest FCI grupa, a poželjno je da bude All round sudija.

Organizatori i sudije su obavezni da ova pravila poznaju i da ih se pridržavaju jer će u suprotnom biti sankcionisani.

Član 13.

Pri prvom ocenjivanju oblika psa sudija mora da ga opiše tako, da se iz opisa može sagledati slika psa i videti opravdanost dodeljene ocene.

Član 14.

Ispitu rada podležu psi rasa kod kojih se za dobijanje međunarodnih šampiona zahteva položen ispit rada, odnosno svi lovački psi i radni psi drugih rasa.

Pozitivna ocena oblika je uslov za izlazak na ispit u radu. Svaki pas ima pravo da izađe više puta na ispit. U rodovnik (radnoj knjižici) se upisuje samo pozitivan rezultat urođenih osobina.

Član 15.

Kinološke priredbe organizuju kinološka društva. One imaju javni karakter.

Priredbe imaju zaštitu KSS, a međunarodne i zaštitu FCI.

Po nameni kinološke priredbe se dele na:

1. SMOTRE – priredba na kojoj se ocenjuju: oblik psa, anatomska građa, narav (karakter) i stepen tipičnosti za dotičnu pasminu propisanu standardom.
2. UZGOJNE SMOTRE – priredba na kojoj se ocenjuje uzgojna vrednost svakog psa ponaosob.
3. IZLOŽBE – kinološke priredbe na kojima se na osnovu skladnosti telesne građe i karakteristika pasa sprovodi takmičenje u lepoti uz dodeljivanje kandidatura i eventualnih nagrada.
4. ISPIT – priredba za mlade pse na kojoj se proverava stepen radne sposobnosti na osnovu urođenih osobina psa, a prema odredbama posebnih pravilnika.
5. UTAKMICA – priredba na kojoj se pored proveravanja urođenih osobina, proverava sposobnost, pripremljenost i vrši ocenjivanje obučenih pasa u radu, a prema posebnim pravilnicima za dotičnu pasminu odnosno pasminsku grupu.
6. PROPAGANDNE PRIREDBE – kinološke manifestacije koje se održavaju u cilju popularizacije kinologije. Na ovim priredbama se ne vrši ocenjivanje pasa.

Član 16.

Po značaju kinološke priredbe se dele na:

• A – LOKALNE PRIREDBE – smotre, uzgojne smotre i ispiti koje priređuju kinološke organizacije
• B – NACIONALNE PRIREDBE – izložbe i utakmice odobrava KSS
• C – MEĐUNARODNE PRIREDBE – izložbe i utakmice odobrava FCI na predlog KSS. Kinološka društva su obavezna da svoj plan manifestacija, međunarodnih i nacionalnih za narednu godinu dostave KSS, najkasnije do 31.01. zbog obaveza KSS prema FCI.

Član 17.

Sve kinološke manifestacije i priredbe moraju dobiti odobrenje KSS. Niko drugi ne može dati saglasnost. Za svaku manifestaciju organizator je dužan da pribavi saglasnost nadležnih veterinarskih službi za održavanje manifestacije i da obavesti MUP o održavanju skupa. KSS određuje kinološke sudije za sve manifestacije na predlog organizatora koji je blagovremeno stigao u KSS. Kinološke sudije koje se ne odazovu pozivu (osim bolesti i smrtnog slučaja) biće sankcionisane sa dve godine zabrane suđenja.

Priredivač je dužan da posle svake priredbe dostavi izveštaj KSS, ocene svih ocenjenih pasa u roku koji svojim propisom odredi KSS, a sa nacionalnih i međunarodnih manifestacija službeni katalog sa ocenama i titulama, dostavi KSS u roku od 15 dana.

Na nacionalne i međunarodne kinološke priredbe KSS određuje svoje delegate, koji moraju biti iskusne kinološke sudije, da tumače Pravilnik KSS o stručnom radu i rešavaju žalbe i prigovore (za nacionalne priredbe to su sudije koje su položile najmanje šest FCI grupa, a za međunarodne izložbe All round sudije). Delegati su dužni da pismeno izveste KSS o svojim zapažanjima u roku od 7 dana.

Sudija koji ne dođe u zakazano vreme, ne počne sa ocenjivanjem na osnovu propisanog sata, nedolično se ponaša i krši odredbe Pravilnika o stručnom radu, biće suspendovan do kraja godine. Izveštaj o tome podnosi Delegat KSS.

Član 18.

Na kinološkim priredbama zabranjeno je učešće bolesnim psima, kujama u teranju i visoko skotnim kujama.

O zdravstvenom stanju odlučuje veterinar određen za veterinarsku kontrolu pasa na priredbi ili treba imati potvrdu o zdravstvenom stanju psa, i vakcinaciji protiv besnila, kao i mikročip (prema Pravilniku Uprave za veterinu Republike Srbije). Očigledno ujedljivim, agresivnim i nespremnim psima za kinološku priredbu, sudija može uskratiti učešće i ocenjivanje na priredbi.

Ne mogu učestvovati na kinološkim manifestacijama psi i njihovi vlasnici koji su kažnjeni od strane KSS zbog izgreda i nesportskog ponašanja na kinološkim manifestacijama.

Član 19.

Na izložbama se ocenjuju psi u ocenjivačkim krugovima koje određuje priredivački odbor po pasminama ili pasminskim grupama.

Na izložbama sudija u jednom ocenjivačkom krugu, u toku jednog izložbenog dana može oceniti najviše 80 pasa, a na smotrama, po pravilu najviše 50 neocenjenih pasa.

Član 20.

Na nacionalnim izložbama psi se svrstavaju u razrede i to:

1. BABY RAZRED – upisuju se psi od 3–6 meseci starosti
2. RAZRED NAJMLADJIH – upisuju se psi od 6–9 meseci starosti
3. RAZRED MLADIH PASA – upisuju se psi od 9–18 meseci starosti
4. RAZRED INTERMEDIJA – upisuju se psi od 15–24 meseca starosti
5. RAZRED ZRELIH PASA – upisuju se psi stariji od 15 meseci
6. RAZRED OCENJENIH U RADU – upisuju se psi koji obavezno moraju da prilože sertifikat izdat od nacionalnog saveza o položenoj utakmici ili ispitu u radu (ocenska lista ne može biti priznata kao dokaz da je pas položio ispit ili utakmicu)
7. RAZRED PRVAKA – mogu se upisati psi koji su proglašeni nacionalnim ili internacionalnim šampionima u lepoti.

Pas se može prijaviti samo u jedan od navedenih razreda.

Član 21.

Pored navedenih razreda u članu 20, psi se na kinološkim priredbama mogu svrstati i u sledeće grupe:

• GRUPE PAROVA – jedan mužjak i jedna ženka, iste rase, istog varijeteta, svojina istog vlasnika, pozitivno ocenjeni na dan izložbe.
• ODGAJIVAČKE GRUPE – najmanje 3, a najviše 5 pasa iste rase istog varijeteta, bez obzira na pol, koje je odgojilo jedno lice (odgajivač), čak i ako on nije vlasnik, koji su pozitivno ocenjeni na dan izložbe.
• GRUPE POTOMAKA – mužjak ili ženka u pratnji najmanje tri, a najviše pet štenadi u prvom kolenu – sinova/kćeri.
• GRUPA VAN KONKURENCIJE – u koju se upisuju psi po želji vlasnika ali bez prava na ocenjivanje i dobijanje nagrada.

Član 22.

Za međunarodne izložbe i utakmice primenjuju se odgovarajući pravilnici FCI (u prilogu Pravilnik FCI za održavanje međunarodnih izložbi pasa).

Za nacionalne i lokalne priredbe primenjuje se Pravilnik KSS za održavanje nacionalnih izložbi.

Član 23.

Na nacionalnim izložbama dodeljuje se kandidatura za nacionalnog prvaka u lepoti CAC (le certificat d’ aptitude au championnat de beaute), kao i rezerva CAC. Za kandidature konkurišu i dodeljuju se zasebno u razredu intermedia, razredu zrelih, razredu radnih pasa i razredu prvaka-šampiona. Isti nazivi se dodeljuju i na međunarodnim izložbama.

Postupak izbora pasa za kandidature na nacionalnim izložbama je sledeći:

1. U svakom razredu, sem razreda mladih, odlično ocenjeni psi učestvuju u konkurenciji za kandidaturu.
2. Redosled se određuje tako što najlepši pas, ako zaslužuje, dobija kandidaturu CAC, a drugi R.CAC.

Psi razvrstani u razred mladih pasa konkurišu za naziv PRVAK RAZREDA MLADIH. Ostali odlično ocenjeni mladi psi se rangiraju po lepoti, drugi u razredu mladih i treći u razredu mladih, što se pismeno konstatuje u ocenjivačkoj listi, ali se ne upisuje u rodovnik ili radnu knjižicu psa. Sve kandidature dodeljuju se posebno za mužjake, a posebno za ženke.

Psi iz grupe parova i odgajivačkih grupa moraju prethodno biti ocenjeni pozitivnom ocenom u jednom od predviđenih razreda na istoj izložbi. Prijave za učestvovanje u razredima parova i odgajivačkih grupa podnose se uz redovnu prijavu za izložbu, ali se mogu podneti i tokom izložbe u vreme koje organizator odredi.

Član 24.

Rad pasa ocenjuje se po međunarodnim i nacionalnim Pravilnicima koji postoje za pojedine pasmine ili pasminske grupe.

Rad pasa ocenjuje ovlašćeni kinološki sudija KSS, odnosno sudijska komisija za rad pasa, a na osnovu Pravilnika KSS o radu pasa za pojedine grupe. Na ispitima urođenih osobina, pse ocenjuje jedan sudija, na nacionalnim ispitima rada – utakmice dvojica sudija, a na međunarodnim – sudijski žiri, po mogućnosti da je jedan iz inostranstva (opširnije u Pravilnicima o radu pasa). Na ispitima i utakmicama mogu učestvovati samo psi koji su prethodno dobili ili već imaju pozitivnu ocenu za oblik.

Član 25.

Za postignuti uspeh u odgoju ili radu na kinološkim priredbama mogu se dodeljivati: diplome, plakete, pehari, vrednosni predmeti, pohvalna priznanja i sl.

Pre početka kinološke priredbe organizator iste je dužan da objavi da li će se i koje vrste nagrada dodeljivati, a za nacionalne i međunarodne izložbe, ovo obavezno saopštava u katalogu izložbe. Nagrade za odgajivačke grupe dodeljuju se isključivo odgajivaču.

Član 26.

Naziv međunarodnog, odnosno nacionalnog prvaka dobija pas kome je na međunarodnim ili nacionalnim priredbama dodeljen predviđen broj kandidatura za Prvaka i koji ispunjava i druge u ovom i međunarodnom pravilniku određene uslove.

Pas može postati Prvak u lepoti, Grand šampion u lepoti, Prvak u radu, Prvak u lepoti i radu, Šampion reprodukcije, Apsolutni šampion.

Za dodeljivanje naziva CACIB – kandidat za međunarodnog Prvaka u lepoti i CACIT – kandidat za međunarodnog Prvaka u radu, primenjivaće se Pravilnik FCI.

Naziv kandidata za nacionalnog prvaka u lepoti, u radu, grand prvaka u lepoti, šampiona reprodukcije, apsolutnog šampiona, reguliše se ovim Pravilnikom i dodeljuje KSS.

Član 27.

Prvak Srbije u lepoti (Šampion SRB) može postati pas:

A – Šampionat mladih Srbije

• 3 x Prvak razreda mladih (PRM)
• 2 x Prvak razreda mladih (PRM) + CAC (do 24 meseca)

B – Šampionat zrelih Srbije

• Za pse koji podležu ispitu u radu: 3 x CAC kod dvojice sudija i sertifikat KSS o položenom radnom ispitu
• Za pse koji ne podležu ispitu u radu: 4 x CAC kod trojice sudija

Pas može da bude i višestruki šampion ukoliko ponovo osvoji nove titule posle proglašenja prethodnog šampionata.

C – Grand šampion Srbije

• 1 x CAC u razredu šampiona, posle proglašenja za zrelog Šampiona Srbije.

Titula za šampiona Srbije dodeliće se i psima koji su umesto titule CAC na međunarodnim izložbama osvojili CACIB ili R.CACIB, ostali uslovi ostaju isti.

Psi iz inostranstva mogu postati Šampioni Srbije pod sledećim uslovima:

• Ako se na našim nacionalnim – internacionalnim izložbama prijavljuju u razred Šampiona potrebno je priložiti: sertifikat nacionalnog šampiona zemlje članice FCI i jedan CACIB ili 1 x R.CACIB ili 1 x CAC
• Ako se na našim nacionalnim – internacionalnim izložbama prijavljuju u razred intermedija, razrede zrelih ili razred radnih potrebno je priložiti: 2 x CACIB ili 2 x R.CACIB ili 2 x CAC

Član 28.

Naziv Prvaka Srbije u radu može dobiti pas koji je osvojio bilo koje dve kandidature (CACIT, R.CACIT, CACT) na utakmicama održanim u Srbiji i da ima ocenu oblika najmanje vrlo dobar.

Član 29.

Titulu Šampiona reprodukcije dobija plemenjak/keruša koji je paren sa najmanje tri različite ženke ili mužjaka i u svakom od tih legala je bar jedan pas proglašen šampionom – bilo u lepoti ili u radu.

Titulu Apsolutnog šampiona dobija pas koji je proglašen šampionom u lepoti, radu i reprodukciji.

Član 30.

Sudije koje učestvuju na uzgojnoj smotri dužne su podneti izveštaj u roku od 15 dana o svom radu i kvalitetu privedenih pasa kinološkoj organizaciji koja ih je za ovo odredila.

Sudije koje učestvuju na izložbama obavezne su da po završetku ocenjivanja podnesu organizatoru izložbe izveštaj sa ocenama i kritičkim osvrtom na kvalitet pasa i stažista.

Sudija koji ocenjuje na ispitima i utakmicama dužan je da po završetku takmičenja, podnese organizatoru manifestacije izveštaj sa ocenama i kritički osvrt na rad privedenih pasa i stažista.

Po završetku ocenjivanja, uz izveštaj sa ocenama sudija potpisuje i potvrde o stažiranju sudijskim pripravnicima ukoliko su zadovoljili, znanjem, ponašanjem i organizacionim sposobnostima tokom suđenja.

Za sve ostale priredbe rokove propisuje organizator.

Organizator je dužan da u roku od 15 dana posle održane priredbe nacionalnog značaja dostavi katalog sa ocenama KSS, odnosno katalog i izveštaj za FCI.

Član 31.

Na Nacionalnim izložbama žalba na ocenu dozvoljena je samo kada pas dobije ocenu NEDOVOLJAN.

Žalba se podnosi odmah, na priredbi uz uplatu kaucije, čiju visinu odredi organizator. Žalba se uručuje delegatu. Žalba se rešava u toku priredbe. Posle završetka kinološke priredbe žalbe se ne primaju.

Ukoliko se žalba reši pozitivnom ocenom, kaucija se vraća, u protivnom kauciju zadržava organizator.

Žalba je dozvoljena i kad priredivač ili sudija učine formalnu grešku. Ne može se žaliti na ocenu koju je sudija izrekao psu drugog izlagača.

Član 32.

Strogo se zabranjuje održavanje bilo kakvih kinoloških manifestacija na terenima drugog Kinološkog društva (KD), osim ako ima dozvolu tog KD i saglasnost KSS.

KSS može da organizuje sve vrste kinoloških manifestacija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 33.

Evidencije pasa su knjige koje vodi KSS u koje se unose podaci o rasnoj pripadnosti psa, poreklu, urođenoj i odgajivačkoj vrednosti.

Evidencije su sledeće:

1. EVIDENCIJA PRIJAVE PARENJA
2. EVIDENCIJA PRIJAVE LEGLA
3. RODOVNE KNJIGE (JR)
4. EVIDENCIJA OBUČENIH PASA
5. EVIDENCIJA PLEMENJAKA
6. EVIDENCIJA MEĐUNARODNIH I NACIONALNIH PRVAKA
7. EVIDENCIJA ZAŠTIĆENIH ODGAJIVAČNICA
8. EVIDENCIJA PASA SA USLOVNIM RODOVNIKOM (UR)

Član 34.

U evidenciju prijave legla uvode se štenad na osnovu prijave parenja. Odgajivači su dužni da prijave leglo u roku od tri meseca od dana štenjenja.

Po isteku tri meseca prijava se ne uzima u obzir ukoliko, izuzetno, iz opravdanih razloga ovo može da odobri vođa rodovne knjige KSS.

Prijava legla mora biti evidentirana kod KSS i ona sadrži:

1. Ime roditelja sa podacima o upisu u Rodovnu knjigu i ocenom oblika, kao i rada ukoliko je ima.
2. Pasminu (rasa)
3. Datum parenja i datum štenjenja
4. Broj svih oštenjenih štenaca odvojeno po polu
5. Broj mrtvo oštenjenih, uginulih i uništenih štenaca odvojeno po polu
6. Broj živih štenaca ostalih u leglu odvojeno po polu
7. Imena živih štenaca sa opisom

Prijava legla mora biti overena od strane kinološkog društva, čime se potvrđuje verodostojnost upisanih podataka.

Član 35.

Odgajivači pasa pri upisu legla u evidenciju, dobijaju rodovnik kao potvrdu o poreklu i rasnoj pripadnosti šteneta JR. Ovaj dokument overava KSS i vođa Rodovne knjige. Upravni odbor Kinološkog saveza Republike Srbije (KSS) imenuje samo jednog vođu Rodovne knjige za celu teritoriju Srbije.

Član 36.

Psima (kujama) koji ne ispunjavaju neke uslove tako da ne mogu dobiti rodovnik – izdaje se uslovni rodovnik na osnovu propisa i kriterijuma iz ovog Pravilnika.

Uslovni rodovnik se izdaje sledećim psima:

1. rasama srpskih goniča i ovčarskih pasa
2. psima iz organizacija koje nisu članice FCI

Uslovni rodovnik se izdaje na osnovu:

• Predloga komisije ili dvojice kinoloških sudija za pse pod 1.
• Na osnovu rodovnika i saglasnosti KSS – za pse pod 2.

Član 37.

Uslovni rodovnik daje pravo svim psima sa U-rodovnikom da učestvuju na svim kinološkim priredbama u Srbiji.

Psi sa U-rodovnikom ne mogu učestvovati za titule i kandidature CACIB i R.CACIB na međunarodnim izložbama.

Prilikom ispitivanja urođenih osobina psi sa U-rodovnikom izjednačuju se u pravima i u obavezama sa ostalim psima i ispituju se zajedno.

Član 38.

U-rodovnik je po sadržaju istovetan sa propisanim rodovnikom. Razlika je u sledećem: U rodovniku se umesto oznake pečata FCI upisuje žig UR, s tim što je, po mogućnosti, crvene boje.

U rubrikama u koje se upisuju poznati i zvanično priznati preci sa njihovim podacima:

1. za pse srpskih rasa ne upisuje se ni jedan podatak, ukoliko se radi o psima čiji su preci nepoznati. Ukoliko su preci jednog roditelja poznati, ako majka ili otac imaju rodovnik, preci po majci ili ocu mogu se upisati u rodovnik.
2. za pse iz organizacija koje nisu članice FCI upisuju se svi preci ali uslovnost prestaje tek kad se ispune uslovi tačke 4 ovog člana.
3. u rodovnik navedenih potomstava preci se upisuju i uslovnost prestaje kod štenadi, koja potiče od roditelja kojima su po ocu i po majci poznati preci unatrag tri generacije. Ova štenad dobijaju regularni rodovnik sa pečatom FCI.

Član 39.

Parenje između pasa sa regularnim rodovnikom i pasa sa UR rodovnikom dozvoljeno je. Njihova štenad dobijaju uslovni rodovnik do ispunjenja uslova iz prethodnog člana.

Prilikom dogovora o parenju vlasnik psa (kuje) sa UR rodovnikom dužan je da upozna vlasnika drugog psa partnera da pas ima UR rodovnik, što se konstatuje na formularu potvrde o parenju.

Član 40.

Odnos između vlasnika mužjaka i vlasnika oplođene ženke o visini naknade za parenje mužjakom, reguliše se međusobnim ugovorom. Ukoliko ugovor odnosno Pravilnik ne postoji primenjivaće se važeći Pravilnik FCI. (prilog Međunarodni uzgojni pravilnik).

Sve nastale sporove oko registracije legla i prijava parenja rešavaju vlasnici mužjaka i ženke međusobno, a ako se ne dogovore – kod nadležnog suda.

KSS ne posreduje kod kupovine/prodaje pasa te ne snosi nikakvu odgovornost.

KSS ne odgovara za kvalitet štenaca kupljenih od odgajivača.

KSS preporučuje da svi novi vlasnici-kupci potpišu ugovor o kupoprodaji štenaca sa odgajivačem, koji će im garantovati kvalitet, da je zdravstveno stanje šteneta u redu, a da svoja prava ostvaruju na sudu ukoliko dođe do nesporazuma.

Član 41.

Odgajivačem se smatra vlasnik kuje u vreme njenog parenja.

Član 42.

Imena štencima daju odgajivači.

Štencima se ne smeju davati domaća ljudska imena. Za takvu prijavu legla vođa rodovne knjige ima pravo da ne izda rodovnike.

Imena štenadi istog legla moraju da imaju isto početno slovo.

Vlasnici odgajivačnica uz ime mogu dodavati ime odgajivačnice (Bob Kninski, Gile od Šumica i dr.).

KSS vodi knjige evidencije legala, ovlašćeni su i dužni da imena koja ne odgovaraju zameni drugim, ukoliko odgajivač uprkos upozorenju sam to ne učini. Upisano ime psa u prijavu legla je njegovo zvanično ime. Imena se ne mogu menjati ali se uz zvanično ime može dodati i drugo, po želji vlasnika, koje se upisuje u rodovnik u zagradi.

Član 43.

Upisivanjem šteneta u evidenciju legla JR-u daje mu se broj. Ovaj broj unosi se u rodovnik pri njegovom izdavanju.

Brojeve Srpske rodovne knjige određuje KSS.

Kratica rasa je oznaka – šifra sastavljena od slova abecede. Šifru propisuje KSS.

Član 44.

Upis u evidenciju prijave legla JR može se uskratiti u sledećim slučajevima:

• Psima čiji jedan ili oba roditelja u vreme parenja nisu ispunjavali uslove za parenje ili za upis u rodovnu knjigu
• Psima iz legla kod kojih su jedan ili oba roditelja dobili negativnu ocenu
• Psima čiji su vlasnici kažnjeni zbog nesportskog ponašanja na kinološkim manifestacijama (dok traje kazna) – bez obzira na otuđivanje

Član 45.

Posle uginuća ili nestanka psa vlasnik treba da obavesti svoje kinološko društvo radi evidencije uginuća, odnosno nestanka.

Vlasnik uginulog psa-šteneta, KSS dostavlja rodovnik koji ga poništava na taj način što se sa dvostrukim paralelnim dijagonalnim crtama crvene boje, precrtava rodovnik, a u slobodnom prostoru između dve crte upisuje “poništeno”. Ovako poništen rodovnik, na zahtev, može se vratiti vlasniku uginulog – nestalog psa.

Član 46.

U rodovnu knjigu se unose sledeći podaci:

1. broj upisa u Rodovnu knjigu (JR)
2. ime psa sa nazivom registrovane odgajivačnice, ako je odgajivač ima
3. naziv pasmine
4. datum štenjenja i pol šteneta
5. boje i oznake dlake
6. ime odgajivača
7. ime vlasnika
8. preci
9. ocena spoljašnosti i ocena u radu
10. dodeljene kandidature za prvenstvo, postignuta prvenstva, upis u knjigu evidencija

Član 47.

Pri uvođenju u Rodovnu knjigu pas dobija broj upisa koji predstavlja sastavni deo njegovog imena i koji se pored punog imena pasmine mora navesti pri svakom javnom imenovanju psa.

Član 48.

Svi uvezeni psi, nabavljeni od članova kinoloških organizacija koje su priznate od FCI, upisuju se u Rodovnu knjigu, samo ako poseduju Export rodovnik zemlje odakle je pas nabavljen, a i da je obavezno pozitivno ocenjeni.

Član 49.

Vođa Rodovne knjige mora biti kinološki sudija za najmanje 6 FCI grupa, a poželjno je da bude sudija za sve rase pasa (all round).

Član 50.

Radi zaštite uspeha u svom odgajivačkom radu, odgajivači mogu dati imena svojim odgajivačnicama koje prijavljuju KSS, a članovi su matičnog društva koje im daje preporuku. Zaštitu odgajivačnice može tražiti i pravno lice.

Član 51.

Prijava, koja se dostavlja KSS, mora obuhvatiti osnovne podatke o odgajivaču, zatim pasminu koju gaji i za koju traži zaštitu odgajivačnice.

Treba voditi računa da ime ne sme ličiti na ime već postojeće zaštićene odgajivačnice. Ukoliko je to slučaj KSS će postići sporazum sa odgajivačem za neko drugo ime.

Član 52.

KSS prijavljuje upis FCI, koji po proveri priznaje i registruje odgajivačnicu. Naknada troškova za upis plaća se FCI preko KSS. Kad rešenje o zaštiti odgajivačnice postane pravosnažno, KSS izdaje potvrdu o zaštiti odgajivačnice moliocu i odgajivačnicu upisuje u spisak zaštićenih odgajivačnica.

Po pravosnažnosti rešenja o zaštiti odgajivačnice psi koji se oštene u njoj nazivaju se tako što se pored imena psa navodi i naziv odgajivačnice.

Zaštita odgajivačnice gubi važnost po odjavi ili usled brisanja i posle 10 godina od prijave legla ili posle trogodišnjeg neplaćanja članarine – ukoliko Upravni odbor odredi.

Zaštićena odgajivačnica i njeno ime ne mogu da budu izmenjeni, ustupljeni ili preneti na drugo lice, sem putem testamenta na direktnog ili zakonskog naslednika.

Član 53.

Psi su podeljeni u 10 FCI grupa i 40 sekcija. Te grupe i sekcije su sledeće (prilog FCI sistematika pasa):

I grupa – PASTIRSKI PSI I PSI TERAČI STOKE (osim ŠVAJCARSKIH PASTIRSKIH PASA)

• Sekcija 1. Ovčarski psi
• Sekcija 2. Psi terači stoke (osim Švajcarskih pastirskih pasa)

II grupa – PINČERI i ŠNAUCERI – MOLOSI I ŠVAJCARSKI PASTIRSKI PSI

• Sekcija 1. Pinčeri i Šnauceri
• Sekcija 2. Molosi
• Sekcija 3. Švajcarski pastirski psi

III grupa – TERIJERI

• Sekcija 1. Visokonogi terijeri
• Sekcija 2. Niskonogi terijeri
• Sekcija 3. Terijeri tipa bul
• Sekcija 4. Patuljasti terijeri

IV grupa – JAZAVIČARI

V grupa – ŠPIC TIP i PRIMITIVNI TIP PASA

• Sekcija 1. Nordijski psi za vuču sanki
• Sekcija 2. Nordijski lovački psi
• Sekcija 3. Nordijski pastirski i psi čuvari
• Sekcija 4. Evropski špicevi
• Sekcija 5. Azijski špicevi i srodne rase
• Sekcija 6. Osnovni tip (pra tip)
• Sekcija 7. Primitivni tip – lovački psi

VI grupa – GONIČI i TRAGAČI PO KRVI

• Sekcija 1. Goniči
• Sekcija 2. Tragači po krvi
• Sekcija 3. Srodne rase

VII grupa – PTIČARI

• Sekcija 1. Kontinentalni ptičari
• Sekcija 2. Britanski i Irski ptičari

VIII grupa – RETRIVERI, CUNJAVCI I PSI ZA VODU

• Sekcija 1. Retriveri (Aporteri)
• Sekcija 2. Cunjavci
• Sekcija 3. Psi za vodu

IX grupa – PSI ZA PRATNJU I RAZONODU

• Sekcija 1. Bišoni i pripadajuće rase
• Sekcija 2. Pudle
• Sekcija 3. Mali Belgijski psi
• Sekcija 4. Golokoži psi
• Sekcija 5. Tibetanski psi
• Sekcija 6. Čivava
• Sekcija 7. Engleski španijeli za društvo
• Sekcija 8. Japanski španijel i Pekinezer
• Sekcija 9. Kontinentalni patuljasti španijeli
• Sekcija 10. Kromforlender
• Sekcija 11. Mali molosoidi

X grupa – HRTOVI

• Sekcija 1. Hrtovi duge dlake ili sa resama
• Sekcija 2. Hrtovi oštre dlake
• Sekcija 3. Hrtovi kratke dlake

Član 54.

Kinološki sudija je lice koje KSS posle položenog ispita i staža, ovlašćuje za ocenjivanje pasa. Kinološki sudija koji je na spisku sudija KSS, ukoliko želi da dobije saglasnost za ocenjivanje na manifestacijama u toku kalendarske godine, mora da uplati članarinu za tekuću godinu.

Za ocenjivanje na svim manifestacijama u zemlji i inostranstvu obavezna je saglasnost KSS.

Inostrane sudije mogu suditi na kinološkim priredbama u Srbiji na osnovu Pravilnika FCI.

Po obavljenom ocenjivanju u inostranstvu poželjno je da sudija, u roku od 15 dana, podnese izveštaj KSS o priredbi na kojoj je učestvovao.

Član 55.

Kinološke sudije se dele na sudije za ocenjivanje:

1. Oblika – koji ocenjuju oblik pasa jedne pasmine, sekcija ili pasminskih grupa.
2. Rada – koji ocenjuju rad jedne pasmine ili pasminske grupe.

A. RAD LOVAČKIH PASA

Kinološki sudija koji je položio ispit za rad ptičara može ocenjivati prema odgovarajućim pravilnicima:

• rad ptičara
• rad cunjavaca
• rad retrivera
• rad tragača po krvi

Kinološki sudija koji je položio ispit za rad Jamara može ocenjivati:

• rad jamara
• rad tragača po krvi
• rad jazavičara

Kinološki sudija koji je položio za rad goniča, može isključivo ocenjivati rad goniča.

B. RAD NE LOVAČKIH PASA

• rad službenih pasa
• rad lavinskih pasa
• rad ovčarskih pasa
• rad ostalih radnih pasa

3. oblika i rada – koji ocenjuju oblik i rad pasmina, sekcija ili pasminskih grupa.
4. Sveopšti – ocenjuje oblik i rad svih pasmina ili jedno i drugo.

Član 56.

Posle položenog ispita za kinološkog sudiju (za oblik i rad) i obavljenog jednog praktičnog sudijskog staža, pripravnik stiče naziv Nacionalni kinološki sudija. U ovom statusu može da sudi do navršenih 25 godina na smotrama, revijama, specijalizovanim i nacionalnim izložbama.

Nacionalni kinološki sudija stiče pravo da polaže za Međunarodnog kinološkog sudiju kada napuni 25 godina života. Međunarodni kinološki sudija može da sudi na svim kinološkim priredbama u zemlji i inostranstvu.

Za prelaz kinološkog sudije u viši rang obaveza je da ponovo pristupi proveri znanja.

U jednom ispitnom roku kinološki pripravnik može da polaže oblik ili rad, a ne može da ih polaže u istom ispitnom roku. Prvo mora da položi oblik pasminske grupe, a zatim rad iste u sledećem ispitnom roku.

Sve kinološke sudije koji prelaze u viši rang moraju da polažu po važećim Pravilnicima.

Niko ne može da postane ALL ROUND sudija dok ne napuni 50 godina života.

Član 57.

Kinološke sudije mogu ocenjivati na kinološkim manifestacijama samo uz odobrenje KSS.

Član 58.

Pripravnik i kinološki sudija mora biti član kinološkog društva.

Inostrani državljanin može biti pripravnik za kinološkog sudiju i polagati ispit za kinološkog sudiju pred ispitnom komisijom KSS, pod uslovom, da pribavi odobrenje od svoje nacionalne kinološke organizacije ukoliko ona postoji, ili ima boravak u Srbiji. On može ocenjivati na nacionalnim kinološkim priredbama i vodi se kao nacionalni kinološki sudija, dok ne polaže za viši rang, ako pribavi saglasnost svoje matične organizacije.

Član 59.

Ispitne grupe za polaganje sudijskog ispita su navedene u Članu 53. ovog Pravilnika.

Pripravnik za kinološkog sudiju može da se prijavi za jednu ili više pasmina iste ispitne grupe ili za sve pasmine jedne ispitne grupe koju pripravnik sam izabere.

Pripravnik ili kinološki sudija ne može da polaže ispit u toku jedne godine za više od jedne ispitne grupe.

Za polaganje II i IX FCI grupe, kandidati će polagati iz dva dela zbog brojnosti i veličine grupe, a u toku dve kalendarske godine.

Nacionalni – međunarodni kinološki sudija za neku rasu, sekciju ili deo ispitne grupe, može prijaviti drugu ispitnu grupu (po izboru), tek onda ako je položio sudijski ispit za sve rase iz ispitne grupe za koju je kinološki sudija.

Kinološki sudija ukoliko želi da polaže za još jednu grupu ne mora da stažira, već se samo prijavljuje za polaganje – pod uslovima iz članova 56 i 59 ovog Pravilnika.

Član 60.

Sudijski pripravnik može polagati ispit za celu grupu, bez obzira da li je na stažiranju upoznao sve rase, ali je dužan da upozna one rase koje su navedene u prilogu ovog Pravilnika (Rase koje pripravnik prilikom stažiranja prvi put mora da upozna) i da stažira prilikom njihovog ocenjivanja, a ostale rase je obavezan da upozna iz kinološke literature ili da ih vidi na izložbama, s tim što je ispitna komisija dužna da ga ispita teorijski i o tim rasama.

Član 61.

Sudijski pripravnik može biti istovremeno:

• u jednoj ispitnoj grupi za oblik i rad ili samo za oblik ili samo za rad
• u jednoj ispitnoj grupi za oblik, a u drugoj ispitnoj grupi za rad

Član 62.

Prijavu za pripravnika za kinološkog sudiju član podnosi KSS, a na osnovu pismenog predloga overenog od svog kinološkog društva.

Prijava mora da sadrži:

• lične podatke
• ispitnu grupu ili pasminu za koju želi da postane sudija
• vrstu sudije (za oblik, rad ili oblik i rad)
• aktivnost u kinološkoj organizaciji
• školsku ili stručnu spremu (najmanje SSS)
• znanje stranog jezika

Osnovna organizacija je dužna uz prijavu priložiti mišljenje o moliocu u pogledu zainteresovanosti, aktivnosti i moralnih kvaliteta.

Molbe rešava KSS i o tome obaveštava molioca.

Član 63.

Pripravnički staž za sudijske pripravnike traje najmanje 6 meseci, a najviše 3 godine.

Pripravnički staž računa se od dana podnošenja prijave.

Za vreme staža sudijski pripravnik je obavezan da proučava pasminu ili pasminsku grupu za koju se prijavio i aktivno učestvuje prilikom ocenjivanja i to za:

• sudiju za oblik – najmanje 5 priznatih kinoloških priredbi na kojima se ocenjuje oblik pasa dotične pasmine ili pasminske grupe, a najmanje kod trojice različitih sudija
• sudiju za rad – na najmanje 5 utakmica kod najmanje trojice različitih sudija

Član 64.

Pripravnik za kinološkog sudiju prijavljuje se organizatoru priredbe pismenim putem i traži njihovu saglasnost za stažiranje najmanje 15 dana ranije. Bez ovakvog postupka kinološki sudija ne može potpisati potvrdu i overiti staž sudijskom pripravniku.

U potvrdi sudija upisuje mišljenje o pokazanom znanju pripravnika pri ocenjivanju pasa na priredbi.

Sudija može udaljiti pripravnika, ako ovaj ne postupa po zahtevima sudije, ako napušta ocenjivanje, ako se suprotstavlja odlukama sudije, ako dolazi u sukob sa vlasnicima pasa ili sa gledaocima. Sudija je dužan da pripravnika prethodno opomene o njegovom ponašanju i postupcima, a tek u ponovljenom slučaju ga udalji iz ocenjivačkog kruga.

Već izdatu potvrdu sudija ne može povući niti oglasiti nevažećom.

Član 65.

Na priredbama za vreme ocenjivanja sudijski pripravnik je dužan da prisustvuje od početka do kraja, u protivnom se učestvovanje ne priznaje.

Pripravnik za oblik mora u prisustvu kinološkog sudije sam oceniti najmanje 3 psa na jednoj priredbi, a za rad onoliko koliko je potrebno da se održi utakmica, odnosno ispit.

Član 66.

Po ispunjenju uslova iz čl.65 sudijski pripravnik se prijavljuje za polaganje ispita KSS koji određuje rokove polaganja.

Ispit za kinološkog sudiju sadrži: teorijski i praktični deo.

Član 67.

Na praktičnom delu ispita kandidat pred komisijom ocenjuje oblik 3-5 pasa pasmine ili ispitne grupe za koju polaže ispit.

Član 68.

Teorijski i praktični deo sudijskog ispita za ocenjivanje rada polaže se po posebnom programu (u prilogu Program ispita za kinološke sudije).

Član 69.

KSS obrazuje ispitne komisije.

Ispitna komisija se sastoji od najmanje trojice kinoloških sudija. Najmanje jedan član ispitne komisije mora biti sudija za ispitnu grupu koja se polaže.

Ispitna komisija vodi zapisnik o polaganju.

KSS je dužan da obavesti kandidata o danu, mestu i vremenu održavanja ispita najmanje 7 dana pre ispita.

Član 70.

Ispit se može ponavljati u intervalima od najmanje 6 meseci i to najviše 3 puta. Nakon toga kandidat gubi zvanje sudijskog pripravnika i pravo daljnjeg polaganja sudijskog ispita za prijavljenu ispitnu grupu.

On se može ponovo prijaviti za sudijskog pripravnika posle isteka tri meseca od poslednjeg polaganja, s tim što će se smatrati da uopšte nije bio sudijski pripravnik, što znači da je obavezan da ponovo ispunjava sve obaveze i uslove za sticanje prava na polaganje ispita.

Član 71.

Oblik pasa ocenjuje sudija pojedinac. On samostalno donosi odluke i ocene, na osnovu Pravilnika o stručnom radu, a u skladu sa standardima, koji su priznati od FCI. Rad pasa ocenjuje jedan ili više kinoloških sudija na osnovu Pravilnika FCI, odnosno Pravilnika KSS. Stečena lična zvanja i prava po ranijem pravilniku i odgovarajućim propisima su trajne vrednosti.

Član 72.

Na priredbi priredivač je dužan da sudiji obezbedi normalne uslove za rad – ocenjivanje pasa – obrasce – ocenske liste, zapisničara i sekretara ringa, koji pomaže sudiji i poziva izlagače po redu.

Član 73.

Sudija na priredbama treba da izbegava sukobe sa vlasnicima i vodičima pasa, kao i sa gledaocima. Ako bi došlo do sukoba, odmah prekida sa suđenjem i o tome obaveštava organizatora i delegata KSS.

Na priredbama na kojima se ocenjuje oblik pasa, sudiji se dodeljuje zapisničar koga određuje priredivač i koji po diktatu sudije piše opise i ocene pasa.

Opis i ocena oblika pasa piše se u dva primerka od kojih jedan ide Kinološkom savezu, a drugi vlasniku psa.

Pri ocenjivanju na utakmicama i ispitima sudija piše pregled ocenjivanja i zapisnik u dva primerka, koje potpisuje zajedno sa vođom utakmice (ispita).

Rezultat ocenjivanja objavljuje se odmah posle ocenjivanja.

Član 74.

Sudija ne može ocenjivati niti učestvovati u ocenjivanju pasa na priredbama koje ne uživaju zaštitu KSS odnosno FCI.

Bez pismene saglasnosti KSS sudija ne može ocenjivati ni na jednoj manifestaciji.

Sudija ne može na manifestacijama gde je on u svojstvu kinološkog sudije da ocenjuje pse čiji je vlasnik, suvlasnik, koga je on trenirao, psa koga je čuvao kod sebe ili prodao u prethodnih 6 meseci. Isto važi i za pse koji pripadaju članovima njegovog domaćinstva.

Za sva prava i obaveze sudija koja nisu pomenuta ovim Pravilnikom primenjivaće se odredbe Pravilnika FCI za održavanje međunarodnih izložbi pasa.

Član 75.

Funkcija sudije prestaje: po želji samog sudije, na osnovu disciplinske odluke, brisanja iz članstva kinoloških organizacija i u slučaju smrti.

Disciplinsku odluku o isključenju donosi disciplinski sud KSS.

Žalba se podnosi UO KSS koji može doneti jednu od sledećih odluka: usvojiti predlog o isključenju ili vratiti predlog na ponovno razmatranje.

Sudije koje su po svom zahtevu, a bez disciplinske krivice, brisani iz spiska sudija, mogu na svoju molbu da budu vraćeni u spisak sudija.

Član 76.

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važe svi propisi koji regulišu stručna pitanja, a nisu s njim u skladu.

Član 77.

KSS, kinološke sudije i Kinološka društva dužna su da striktno primenjuju odredbe ovog Pravilnika koji važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 78.

Za tumačenje ovog Pravilnika ili eventualne izmene nadležan je UO KSS ili generalni sekretar koji donosi uputstva za sprovođenje ovog Pravilnika.

Član 79.

Za donošenje novog Pravilnika nadležan je Upravni odbor KSS shodno Statutu KSS.

Član 80.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom usvajanja 16.04.2013. a primenjivaće se od 01.05.2013. godine.

Član 81.

Danom primene ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o stručnom radu KSS donet 15.05.2007. u Beogradu.

Sekcija 1: OVČARSKI PSI

Sekcija 2: PSI TERAČI STOKE (osim Švajcarskih pastirskih pasa)

*(nije detaljno navedeno u originalnom dokumentu)*

Sekcija 1: PINČERI I ŠNAUCERI

Sekcija 2: MOLOSI

Sekcija 3: ŠVAJCARSKI PLANINSKI PSI

Sekcija 1: Visokonogi terijeri

Sekcija 2: Niskonogi terijeri

Sekcija 3: TERIJERI TIPA BUL

Sekcija 4: PATULJASTI TERIJERI

Sekcija 1: JAZAVIČARI

Sekcija 1: NORDIJSKI PSI ZA VUČU SANKI

Sekcija 2: NORDIJSKI LOVAČKI PSI

Sekcija 3: NORDIJSKI PASTIRSKI PSI I PSI ČUVARI

Sekcija 4: EVROPSKI ŠPICEVI

Sekcija 5: AZIJSKI ŠPICEVI I SRODNE RASE

Sekcija 6: OSNOVNI TIP (PRA TIP)

Sekcija 7: PRIMITIVNI TIP – LOVAČKI PSI

Sekcija 1: GONIČI

Sekcija 2: TRAGAČI PO KRVI

Sekcija 3: SRODNE RASE

Sekcija 1: KONTINENTALNI PTIČARI

Sekcija 2: BRITANSKI I IRSKI PTIČARI

Sekcija 1: RETRIVERI (APORTERI)

Sekcija 2: CUNJAVCI

Sekcija 3: PSI ZA VODU

Sekcija 1: BIŠONI I SRODNE RASE

Sekcija 2: PUDLE

Sekcija 3: MALI BELGIJSKI PSI

Sekcija 4: GOLOKOŽI PSI

Sekcija 5: PSI SA TIBETA

Sekcija 6: ČIVAVA

Sekcija 7: ENGLESKI ŠPANIJELI ZA DRUŠTVO

Sekcija 8: JAPANSKI ŠPANIJEL I PEKINEZER

Sekcija 9: KONTINENTALNI PATULJASTI ŠPANIJELI

Sekcija 10: KROMFORLENDER

Sekcija 11: MALI MOLOSOIDI

Sekcija 1: HRTOVI DUGE DLAKE ILI SA RESAMA

Sekcija 2: OŠTRODLAKI HRTOVI

Sekcija 3: KRATKODLAKI HRTOVI

Član 1.

Pravilnik o izložbama (u daljem tekstu: Pravilnik) reguliše sva organizacijska i stručna pitanja u vezi sa priređivanjem nacionalnih, te obuhvata i uvažava važeće propise FCI za izlaganje pasa na tim izložbama.

Član 2.

Pravilnik važi za celo područje Republike Srbije i obavezan je za sva društva.

Član 3.

Organizovanje nacionalnih i međunarodnih izložbi pasa odobrava Upravni odbor KSS na osnovu prethodno ispunjenih uslova predviđenih u Pravilniku KSS o stručnom radu i u ovom Pravilniku.

Član 4.

Nacionalne priredbe organizuje isključivo KSS, odnosno kinološka društva kojima Savez poveri organizaciju.

Organizator mora da prijavi izložbu veterinarskoj inspekciji, MUP i obavezno da angažuje službu za obezbeđenje na dan izložbe.

Član 5.

Nacionalna izložba obavezno nosi naziv NACIONALNA IZLOŽBA PASA SVIH RASA SA DODELOM CAC SRB – ODOBRIO KSS.

Član 6.

Za svaku nacionalnu izložbu obavezno se štampa katalog. U katalogu moraju biti uneti i navedeni svi psi pojedinih rasa i poređani po redosledu s početnim brojem 1.

Po završetku izložbe najkasnije u roku od 15 dana, organizatori su dužni dostaviti KSS po dva službena kataloga, popunjena sa svim dodeljenim ocenama i kandidaturama, odnosno titulama, kao i izveštaj shodno odredbama ovog Pravilnika.

Član 7.

Uz katalog izložbe organizator treba da dostavi i poseban spisak dodeljenih kandidatura u dva primerka.

Član 8.

Organizacija nacionalnih izložbi može se poveriti isključivo kinološkim organizacijama.

Član 9.

Svaki pas može da se oceni ukoliko je obeležen mikročipom (prema Pravilniku veterinarske uprave Republike Srbije).

Član 10.

Nacionalne izložbe se nazivaju po mestu gde se održavaju. Program i prijave moraju davati iscrpne podatke o organizatoru, rukovodstvu izložbe, rokovima, dnevnom planu, sudijama, rasporedu pasa, rasporedu rada kancelarije, kao i o veterinarskim odredbama, tačnom mestu priredbe, uslovima i visini prijave, o ocenama, kandidaturama i naslovima, kod čega se mora naglasiti da za ocene, kandidature i naslove ne postoji pravo pravnog zahteva.

Prilikom prijavljivanja pasa koji imaju UR rodovnik – organizator je dužan u prijavi za psa za izložbu to da naznači.

Na svim štampanim materijalima mora biti jasno naznačeno da je izložba odobrena od KSS.

Član 11.

Pored obrazloženog pismenog zahteva za održavanje nacionalne izložbe s dodelom kandidature CAC SRB organizator treba obavezno da dostavi sledeće:

1. mesto, vreme i vrsta izložbe
2. visinu naknade za prijavu
3. vrstu naslova, odnosno kandidatura koja će se dodeljivati, odnosno koje su predviđene za dodeljivanje
4. ime i adresu, telefon kinološkog društva (direktor, vođa, predsednik)
5. obavezu da dostave 2 popunjena, besplatna, izložbena kataloga KSS

Član 12.

Uz negativno rešenje Upravni odbor KSS nije dužan da daje objašnjenje ili obrazloženje za manifestacije koje nisu dodeljene nekim društvima.

Član 13.

Termin nacionalne izložbe biće zaštićen od KSS ako budu udovoljeni propisani uslovi i ako prema mišljenju KSS nema osnovnog protivrazloga.

Prvenstvo za jedan određeni datum za priređivanje izložbe imaju ona kinološka društva koja su ranije podnela zahtev.

Ukoliko dva ili više organizatora istovremeno predvide isti dan za svoju izložbu, biće pozvani na dogovor o usklađivanju datuma izložbe.

Član 36.

Na nacionalnim izložbama pasa mogu se dodeljivati naimenovanja (kandidature) za zvanične titule za prvenstvo u lepoti, a mogu ih dobiti samo psi ocenjeni ocenom “odličan” na toj izložbi, koji po kvalitetu odskaču.

Naimenovanje za zvanične titule: CAC Srb i Rezerva CAC Srb dodeljuju se u razredu intermedija, otvorenom razredu, razredu ocenjenih u radu i u razredu prvaka.

Naimenovanja se odvojeno dodeljuju u svakom od razreda nabrojanim u prethodnoj alinei i to odvojeno za ženke, odnosno mužjake.

Ako se u jednom razredu ne dodeli CAC Srb, ne može se dodeliti ni rezerva CAC.

Ovaj pravilnik dopunjuje Opšti pravilnik Međunarodne kinološke federacije i odnosi se samo na izložbe na kojima je dozvoljeno dodeljivanje potvrde o kandidaturi za Međunarodnog šampiona u lepoti (CACIB).

FCI naplaćuje takse za ove manifestacije čiji iznos utvrđuje generalna skupština FCI. One se plaćaju kada FCI primi kataloge i spiskove rezultata (CACIB-RCACIB) i primenjuju se na svakog psa koji se nalazi u katalogu. Takse se plaćaju i ako nagrada ne bude dodeljena.

1. OPŠTE ODREDBE

Stalne članice federacija i udruženja FCI mogu svake godine da organizuju onoliko CACIB izložbi koliko žele. Stalne članice su dužni da organizuju najmanje jednu CACIB izložbu godišnje.

Nacionalne kinološke organizacije su isključivo nadležne da odrede izložbe na kojima će CACIB biti dodeljen.

FCI sastavlja i objavljuje kalendar izložbi za CACIB.

2. ZAHTEVI

Zahtevi za dozvolu za dodeljivanje CACIB-a tokom međunarodnih izložbi treba da stignu u Generalni sekretarijat FCI najkasnije 12 meseci pre održavanja manifestacije ili najranije četiri kalendarske godine pre događaja.

3. OGRANIČENJA

Samo će jedan CACIB biti dodeljen po polu i rasi (prema nomenklaturi rasa FCI) i samo jedan CACIB može da se dodeli istog dana na istom mestu.

CACIB izložba ne može da se održi istoga dana kada i svetska izložba ili izložba sekcija, na istom kontinentu.

U slučaju poništenja izložbe, organizator je dužan da delimično nadoknadi iznos za upis izlagačima koji su ga već bili uplatili.

5. RAZREDI PASA NA CACIB IZLOŽBAMA

Prijavljivanje psa istovremeno u dva razreda kao i zakasnele prijave (posle datuma zatvaranja) nisu dozvoljeni.

Na CACIB izložbama pod patronatom FCI, dozvoljeni su samo sledeći razredi pasa:

• Intermedia – obavezno od 15 do 24 meseca
• Razred zrelih – obavezno od 15 meseci
• Razred radnih – obavezno od 15 meseci
• Razred šampiona – obavezno od 15 meseci

6. OCENE I RAZVrSTAVANJE

Ocene koje sudije dodele moraju da odgovaraju sledećim definicijama:

• ODLIČAN – pas veoma blizu idealnom standardu rase, savršene kondicije, harmoničan, uravnoteženog temperamenta
• VRLO DOBAR – pas sa savršenim odlikama svoje rase, uravnoteženih proporcija, pravilne kondicije
• DOBAR – pas sa rasnim karakteristikama ali koji pokazuje nedostatke, pod uslovom da oni nisu radikalni
• DOVOLJAN – pas sa dovoljno izraženim rasnim karakteristikama, bez očitih kvaliteta
• ISKLJUČEN (diskvalifikovan) – pas koji ne odgovara vrsti propisanoj standardom rase, ispoljava agresivno ponašanje, uočljivi su anomalija testisa, nedostatak zuba, albinizam
• NE MOŽE DA SE OCENI – pas koji nije pokretan, odbija pregled, onemogućava ocenu

Na međunarodnoj izložbi čije je vreme i mesto utvrdila Generalna skupština FCI, titula Pobednika na Svetskoj izložbi može da se dodeli jedanput godišnje za sve rase koje je priznala FCI.

Na Svetskoj izložbi ili Izložbi sekcije nema rezervnog pobednika. Ove izložbe se organizuju striktno u skladu sa pravilnicima FCI.

Svetske izložbe i izložbe sekcije mogu da organizuju samo članovi udruženi u FCI.

Zemlje članice i partneri koji imaju ugovor sa Međunarodnom kinološkom federacijom (FCI) dužni su da poštuju međunarodni pravilnik FCI o gajenju.

Gajenje je dopušteno samo sa psima čiste rase, bez mana, savršenog zdravlja u pogledu funkcionalnosti i potomstva te koji su upisani u knjigu porekla ili u registar čekanja koji je priznala FCI.

Psi koji imaju diskvalifikacione nedostatke ne smeju da se koriste za gajenje.

TROŠKOVI PREVOZA I ČUVANJA KERUŠE

Preporučuje se vlasniku keruše da je dovede ili da je uzme natrag bilo lično bilo putem posrednika. U slučaju kada keruša ostaje više dana kod vlasnika plemenjaka, svi troškovi padaju na teret vlasnika keruše.

ODGOVORNOST

Odgovornom za štetu koju životinja može da prouzrokuje trećim licima, smatra se osoba koja u trenutku nastanka štete daje smeštaj i brine se o pomenutoj životinji.

SMRT KERUŠE

U slučaju da keruša ugine u vreme boravka kod imaoca plemenjaka, on je obavezan da o svom trošku konstatuje smrt i uzrok smrti kod veterinara.

IZBOR PLEMENJAKA

Imalac plemenjaka se obavezuje da će kerušu spariti samo sa onim plemenjakom koji je za to predviđen i ni sa jednim drugim.

POTVRDA O PARENJU

Imalac plemenjaka sačinjava pismenu potvrdu kojom potvrđuje da je parenje ispravno obavljeno. Svojim potpisom na dokumentu on potvrđuje da je bio očevidac parenja.

NAKNADA ZA PARENJE

Ukoliko plemenjak iz bilo kog razloga ne izvrši parenje, vlasniku plemenjaka ostaje pravo na naknadu, ali ne može da traži sumu koja je dogovorena za parenje.

VEŠTAČKA INSEMINACIJA

Veštačko osemenjivanje ne sme se primenjivati na pse koji se već nisu parili prirodnim putem.

Ispit za kinološkog sudiju je javan.

Ispiti se planiraju u tekućoj godini za sledeću godinu, te posle prihvatanja termina po nadležnom organu prema Pravilniku o stručnom radu KSS, objavljuje se najmanje mesec dana ranije datum, mesto i vreme održavanja ispita.

Detaljniji program ispita, način ispitivanja u usmenoj ili pismenoj formi, donošenje testova ili usmenih pitanja, prihvatanje godišnjih rokova za ispite u nadležnosti je Upravnog odbora KSS.

A. OPŠTI DEO

1. Istorija kinologije, pravni i društveni propisi o kinologiji, zaštita prirode i čovekove okoline:

• mišljenje i teorije o nastanku i pripitomljavanju psa, uloga i značaj psa u prošlosti
• mesto psa u klasifikaciji životinja
• vrline psa
• pojam, razvoj i značaj kinologije
• formiranje prvih kinoloških organizacija u Srbiji, nastanak FCI

2. Pravilnici FCI i normativni akti KSS:

• Važeći Statut Kinološkog saveza Republike Srbije
• Pravilnik o stručnom radu KSS
• Pravilnik o nacionalnim izložbama
• Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti KSS
• Kinološka etika

B. STRUČNI DEO

1. Anatomija i fiziologija psa

2. Bolesti pasa – štenećak, besnilo, tuberkuloza, šuga, demodikoza, ekcemi, askaridoza, ehinokokoza, bolesti uha, oka, prelomi kostiju, rahitis, oboljenja želuca i creva

3. Najvažnija trovanja pasa – Strihnin, tomonin i dr.

4. Nasledna oboljenja pasa – kriptorhizam, hernija, poremećaj u zubalu, albinizam, riblje oko, displazija zglobova, kuka

5. Biologija gajenja pasa

6. Opisivanje pasa

7. Ishrana pasa

C. SPECIJALNI DEO

a) za oblik

• poznavanje rase koju kandidat polaže
• istorijat rase
• pravilnici i standardi koji su propisani od KSS ili od strane FCI
• sistem obuke pasa

b) za rad

• standardni propisi rase za koju se polaže ispit
• istorijat pasmine, sekcije ili grupe rasa
• pravilnici FCI i KSS za rad pasa
• poznavanje disciplina koje su propisane pravilnicima
• sistem obuke psa

I GRUPA: PASTIRSKI PSI I PSI TERAČI STOKE (OSIM ŠVAJCARSKIH PASTIRSKIH PASA)

• Sekcija 1. Ovčarski psi: Nemački ovčar, Škotski ovčar, Bobteil, Kuvas, Puli
• Sekcija 2. Psi terači stoke: (osim Švajcarskih pastirskih pasa)

II GRUPA: PINČERI I ŠNAUCERI – MOLOSI I ŠVAJCARSKI PASTIRSKI PSI

• Sekcija 1. Pinčeri i šnauceri: Doberman, Pinčer, Veliki, srednji i mali šnaucer
• Sekcija 2. Molosi: Argentinski pas, Nemački bokser, Šarplaninac, Nemačka doga (žuta, tigrasta, harlekin, crna, plava), Rotvajler, Engleski buldog, Napuljski mastif, Landsir, Bernardinac, Kavkaski ovčar
• Sekcija 3. Švajcarski pastirski psi: Bernski pastirski pas

III GRUPA: TERIJERI

• Sekcija 1. Veliki i srednji terijeri: Nemački lovački terijer, Erdel terijer, Foksterijer kratkodlaki i oštrodlaki, Keri Blu terijer
• Sekcija 2. Mali terijeri: Kern terijer, Škotski terijer, Skaj terijer
• Sekcija 3. Terijeri tipa bul: Bul terijer, Američki stafordski terijer
• Sekcija 4. Patuljasti terijeri: Jorkšir terijer

IV GRUPA: JAZAVIČARI

• Jazavičar (kratkodlaki, dugodlaki, oštrodlaki) – normalna veličina, patuljasti, kuničar

V GRUPA: ŠPIC TIP I PRIMITIVNI TIP PASA

• Sekcija 1. Nordijski psi za vuču sanki: Samojed, Aljaski malamut, Sibirski haski
• Sekcija 2. Nordijski lovački psi: Zapadno sibirska lajka
• Sekcija 4. Evropski špicevi: Nemački špic
• Sekcija 5. Azijski špicevi i srodne rase: Čau-Čau

VI GRUPA: GONIČI I TRAGAČI PO KRVI

• Sekcija 1. Goniči: Slovački kopov, Srpski gonič, Posavski gonič, Istarski kratkodlaki gonič, Istarski oštrodlaki gonič, Crnogorski planinski gonič, Srpski trobojni gonič, Barak, Baset, Brak jazavičar
• Sekcija 2. Tragači po krvi: Bavarski planinski krvoslednik, Hanoveranski krvoslednik

VII GRUPA: PTIČARI

• Sekcija 1. Kontinentalni ptičari: Nemački kratkodlaki ptičar, Nemački oštrodlaki ptičar, Mađarska vižla, Mali i veliki Minsterlender, Epanjel breton
• Sekcija 2. Britanski i Irski ptičari: Poenter, Engleski seter, Gordon seter, Irski seter

VIII GRUPA: RETRIVERI, CUNJAVCI I PSI ZA VODU

• Sekcija 1. Retriveri: Labrador retriver, Zlatni retriver
• Sekcija 2. Cunjavci: Engleski koker španijel (crveni, crni i ostale boje), Engleski špringer španijel, Američki koker (crni, ostale boje)

IX GRUPA: PSI ZA PRATNJU I RAZONODU

• Sekcija 1. Bišoni i pripadajuće rase: Maltezer
• Sekcija 2. Pudle: Sve vrste pudli po boji i veličini
• Sekcija 5. Tibetanski psi: Ši-cu
• Sekcija 6. Čivava: Čivava kratkodlaka i oštrodlaka
• Sekcija 8. Japanski španijel i pekinezer: Pekinezer
• Sekcija 9. Kontinentalni patuljasti španijel: Papijon
• Sekcija 11. Mali molosoidi: Francuski buldog, Mops

X GRUPA: HRTOVI

• Sekcija 1. Hrtovi duge i kovrdžave dlake: Avganistanski hrt, Ruski hrt
• Sekcija 2. Hrtovi oštre dlake: Irski vučji hrt
• Sekcija 3. Hrtovi kratke dlake: Engleski hrt, Arapski hrt

PRIJAVA ZA POLAGANJE ISPITA ZA KINOLOŠKOG SUDIJU

Prema članu 68. Pravilnika o stručnom radu KSS stažirao sam kao sudijski pripravnik na sledećim kinološkim manifestacijama: