Član 1.

Pravilnik Kinološkog saveza Republike Srbije o stručnom radu (u daljem tekstu Pravilnik) je normativni akt KSS kojim se regulišu stručna pitanja o radu kinoloških društava KSS.

KSS obezbeđuje sprovođenje i primenjivanje odredaba Pravilnika o svojim osnovnim kinološkim organizacijama na području Republike Srbije.

Načela Pravilnika su na dugogodišnjem stručnom radu i iskustvima kinoloških stručnjaka, a u skladu su sa odredbama o stručnom radu Međunarodne kinološke federacije (FCI).

Član 2.

U stručna pitanja spadaju:

• gajenje i reprodukcija pasa, ocenjivanje i evidencija rasnih pasa, podela na pasminske ispitne grupe
• osposobljavanje i način rada stručnih lica: kinoloških sudija, sudijskih pripravnika, vodiča i drugih kinoloških radnika
• rad stručnih organa: stručnih izvestilaca, stručnih komisija, zborova sudija

Član 3.

Stručna pitanja razmatraju stručni organi kinoloških organizacija:

1. kod kinoloških društava stručni izvestilac ili stručna komisija KSS
2. kod KSS Upravni odbor koji po potrebi formira stručnu komisiju
3. broj članova i način izbora stručnih komisija reguliše se Statutom KSS.

Član 4.

Parenje u srodstvu je zabranjeno. Izuzetno, generalni sekretar može dozvoliti parenje u srodstvu ako za to postoji opravdan razlog i pri tome određuje uslove pod kojima će se ovo parenje izvršiti.

Član 5.

KSS može donositi propise o zabrani parenja pozitivno ocenjenim psima (kujama) kao disciplinsku meru izrečenu odgajivaču-vlasniku.

U slučaju promene vlasnika ova zabrana ostaje na snazi. O kažnjavanju obavestiti kinološke organizacije.

Član 6.

Kujama se dozvoljava 2 (dva) legla u toku jedne godine.

Član 7.

Cilj ocenjivanja je da se psi na osnovu telesne građe (ocenjivanje oblika) i radnih osobina (ocenjivanje rada) razvrstavaju po kvalitetu.

Oblik i rad mogu ocenjivati samo kinološke sudije.

Član 8.

Psi se ocenjuju na kinološkim priredbama.

Izuzetno se može vršiti i pojedinačno ocenjivanje samo ako odobri KSS.

Član 9.

Psi se mogu ocenjivati prvi put kada navrše 9 meseci starosti. Upravni odbor KSS može doneti propis da se psi koji su već ocenjeni, u cilju upotrebe za priplod, ponovo ocenjuju na uzgojnim smotrama ili drugim kinološkim priredbama.

Član 10.

Ocene za oblik psa su: ODLIČAN, VRLO DOBAR, DOBAR i NEDOVOLJAN.

• ocenu odličan dobija pas koji predstavlja gotovo idealan tip pasmine, skladne i besprekorne građe i kondicije.
• ocenu vrlo dobar dobija pas koji u velikoj meri u najvažnijim karakteristikama te rase odgovara tipu i u kojeg je anatomska građa i kondicija skoro besprekorna.
• ocenu dobar dobija pas koji ima lakše konstitucijske mane u lepoti ali ne odstupa od tipa rase.
• ocenu nedovoljan dobija pas koji ima teške konstitucijske mane ili je atipičan.

Ocene za rad regulišu se posebnim propisima (pravilnicima za ocenjivanje rada pasa).

Član 11.

Pas ocenjen ocenom NEDOVOLJAN isključuje se iz priploda što se unosi u zapisnik ocene i dokumenta, a na rodovniku se vidnim slovima stavlja klauzula ZABRANJENO PARENJE.

Član 12.

Pri izboru najlepšeg psa FCI grupe sudija mora da je položio sve rase u celoj grupi. Najlepšeg psa izložbe, kao i najlepšeg mladog psa izložbe bira delegat KSS. (za nacionalne izložbe delegat mora imati položeno najmanje osam FCI grupa, a za međunarodne izložbe delegat mora imati položene sve FCI grupe – All round sudija).

Organizatori i sudije su u obavezi da ova pravila poznaju i da ih se pridržavaju jer će u suprotnom biti sankcionisani. Ukoliko organizator odradi suprotno ovom članu biće mu zabranjena organizacija manifestacija u trajanju od 2 (dve) godine.

Član 13.

Pri prvom ocenjivanju oblika psa sudija mora da ga opiše tako, da se iz opisa može sagledati slika psa i videti opravdanost dodeljene ocene.

Član 14.

Ispitu rada podležu psi rasa kod kojih se za dobijanje međunarodnih šampiona zahteva položen ispit rada, odnosno svi lovački psi i radni psi drugih rasa. Pozitivna ocena oblika je uslov za izlazak na ispit u radu. Svaki pas ima pravo da izađe više puta na ispit. U rodovnik (radnoj knjižici) se upisuje samo pozitivan rezultat urođenih osobina.

Član 15.

Kinološke priredbe organizuju kinološka društva. One imaju javni karakter.

Priredbe imaju zaštitu KSS, a međunarodne i zaštitu FCI.

Po nameni kinološke priredbe se dele na:

1. SMOTRE – priredba na kojoj se ocenjuju: oblik psa, anatomska građa, narav (karakter) i stepen tipičnosti za dotičnu pasminu propisanu standardom.
2. UZGOJNE SMOTRE – priredba na kojoj se ocenjuje uzgojna vrednost svakog psa ponaosob.
3. IZLOŽBE – kinološke priredbe na kojima se na osnovu skladnosti telesne građe i karakteristika pasa sprovodi takmičenje u lepoti uz dodeljivanje kandidatura i eventualnih nagrada.
4. ISPIT – priredba za mlade pse na kojoj se proverava stepen radne sposobnosti na osnovu urođenih osobina psa, a prema odredbama posebnih pravilnika.
5. UTAKMICA – priredba na kojoj se pored proveravanja urođenih osobina, proverava sposobnost, pripremljenost i vrši ocenjivanje obučenih pasa u radu, a prema posebnim pravilnicima za dotičnu pasminu odnosno pasminsku grupu.
6. PROPAGANDNE PRIREDBE – kinološke manifestacije koje se održavaju u cilju popularizacije kinologije. Na ovim priredbama se ne vrši ocenjivanje pasa.

Član 16.

Po značaju kinološke priredbe se dele na:

• A – LOKALNE PRIREDBE – smotre, uzgojne smotre i ispiti koje priređuju kinološke organizacije
• B – NACIONALNE PRIREDBE – izložbe i utakmice odobrava KSS
• C – MEĐUNARODNE PRIREDBE – izložbe i utakmice odobrava FCI na predlog KSS. Kinološka društva su obavezna da svoj plan manifestacija, međunarodnih i nacionalnih za narednu godinu dostave KSS, najkasnije do 31.01. zbog obaveza KSS prema FCI.

Član 17.

Sve kinološke manifestacije i priredbe moraju dobiti odobrenje KSS. Niko drugi ne može dati saglasnost. Za svaku manifestaciju organizator je dužan da pribavi saglasnost nadležnih veterinarskih službi za održavanje manifestacije i da obavesti MUP o održavanju skupa. KSS određuje kinološke sudije za sve manifestacije na predlog organizatora koji je blagovremeno stigao u KSS. Kinološke sudije koje se ne odazovu pozivu (osim bolesti i smrtnog slučaja) biće sankcionisane sa dve godine zabrane suđenja.

Organizator je dužan da posle svake priredbe dostavi izveštaj KSS, ocene svih ocenjenih pasa u roku koji svojim propisom odredi KSS, a sa nacionalnih i međunarodnih manifestacija službeni katalog sa ocenama i titulama, dostavi KSS u roku od 15 dana. Za nacionalne i međunarodne kinološke priredbe KSS određuje svoje delegate, koji moraju biti iskusne kinološke sudije, da tumače Pravilnik KSS o stručnom radu i rešavaju žalbe i prigovore (za nacionalne priredbe to su sudije koje su položile najmanje 8 (osam) FCI grupa, a za međunarodne izložbe All round sudije). Delegati su dužni da pismeno izveste KSS o svojim zapažanjima u roku od 7 dana.

Sudija koji ne dođe u zakazano vreme, ne počne sa ocenjivanjem na osnovu propisanog sata, nedolično se ponaša i krši odredbe Pravilnika o stručnom radu, biće suspendovan do kraja godine. Izveštaj o tome podnosi Delegat KSS.

Član 18.

Na kinološkim priredbama zabranjeno je učešće bolesnim psima, kujama u teranju i visoko skotnim kujama. O zdravstvenom stanju odlučuje veterinar određen za veterinarsku kontrolu pasa na priredbi ili treba imati potvrdu o zdravstvenom stanju psa, i vakcinaciji protiv besnila, kao i mikročip (prema Pravilniku Uprave za veterinu Republike Srbije). Očigledno ujedljivim, agresivnim i nespremnim psima za kinološku priredbu, sudija može uskratiti učešće i ocenjivanje na priredbi. Ne mogu učestvovati na kinološkim manifestacijama psi i njihovi vlasnici koji su kažnjeni od strane KSS zbog izgreda i nesportskog ponašanja na kinološkim manifestacijama.

Član 19.

Na izložbama se ocenjuju psi u ocenjivačkim krugovima koje određuje organizacioni odbor po rasama ili rasnim grupama.

Član 20.

Na nacionalnim izložbama psi se svrstavaju u razrede:

1. BABY RAZRED – upisuju se psi od 3–6 meseci starosti
2. RAZRED NAJMLADJIH – upisuju se psi od 6–9 meseci starosti
3. RAZRED MLADIH PASA – upisuju se psi od 9–18 meseci starosti
4. RAZRED INTERMEDIJA – upisuju se psi od 15–24 meseca starosti
5. RAZRED ZRELIH PASA – upisuju se psi stariji od 15 meseci
6. RAZRED OCENJENIH U RADU – upisuju se psi koji obavezno moraju da prilože sertifikat izdat od nacionalnog saveza o položenoj utakmici ili ispitu u radu (ocenska lista ne može biti priznata kao dokaz da je pas položio ispit ili utakmicu).
7. RAZRED PRVAKA – mogu se upisati psi koji su proglašeni nacionalnim ili internacionalnim šampionima u lepoti.

Pas se može prijaviti samo u jedan od navedenih razreda.

Pored navedenih razreda u članu 20, psi se na kinološkim priredbama mogu svrstati i u sledeće grupe:

• GRUPE PAROVA – jedan mužjak i jedna ženka, iste rase, istog varijeteta, svojina istog vlasnika, pozitivno ocenjeni na dan izložbe.
• ODGAJIVAČKE GRUPE – najmanje 3, a najviše 5 pasa iste rase istog varijeteta, bez obzira na pol, koje je odgojilo jedno lice (odgajivač), čak i ako on nije vlasnik, koji su pozitivno ocenjeni na dan izložbe.
• GRUPE POTOMAKA – mužjak ili ženka u pratnji najmanje tri, a najviše pet potomaka u prvom kolenu – sinova/kćeri.

Član 22.

Za međunarodne izložbe i utakmice primenjuju se odgovarajući pravilnici FCI (u prilogu Pravilnik FCI za održavanje međunarodnih izložbi pasa).

Za nacionalne i lokalne priredbe primenjuje se Pravilnik KSS za održavanje nacionalnih izložbi.

Član 23.

Na nacionalnim izložbama dodeljuje se kandidatura za nacionalnog prvaka u lepoti CAC (le certificat d’ aptitude au championnat de beaute), kao i rezerva CAC. Za kandidature konkurišu i dodeljuju se zasebno u razredu intermedia, razredu zrelih, razredu radnih pasa i razredu prvaka-šampiona. Isti nazivi se dodeljuju i na međunarodnim izložbama.

Postupak izbora pasa za kandidature na nacionalnim izložbama je sledeći:

1. U svakom razredu, sem razreda mladih, odlično ocenjeni psi učestvuju u konkurenciji za kandidaturu.
2. Redosled se određuje tako što najlepši pas, ako zaslužuje, dobija kandidaturu CAC, a drugi R.CAC.

Psi razvrstani u razred mladih pasa konkurišu za naziv PRVAK RAZREDA MLADIH. Ostali odlično ocenjeni mladi psi se rangiraju po lepoti, drugi u razredu mladih i treći u razredu mladih, što se pismeno konstatuje u ocenjivačkoj listi, ali se ne upisuje u rodovnik ili radnu knjižicu psa. Sve kandidature dodeljuju se posebno za mužjake, a posebno za ženke.

Psi iz grupe parova i odgajivačkih grupa moraju prethodno biti ocenjeni pozitivnom ocenom u jednom od predviđenih razreda na istoj izložbi. Prijave za učestvovanje u razredima parova i odgajivačkih grupa podnose se uz redovnu prijavu za izložbu, ali se mogu podneti i tokom izložbe u vreme koje organizator odredi.

Član 24.

Rad pasa ocenjuje se po međunarodnim i nacionalnim Pravilnicima koji postoje za pojedine rase ili rasne grupe.

Rad pasa ocenjuje ovlašćeni kinološki sudija KSS, odnosno sudijska komisija za rad pasa, a na osnovu Pravilnika KSS o radu pasa za pojedine grupe. Na ispitima urođenih osobina, pse ocenjuje jedan sudija, na nacionalnim ispitima rada – utakmice dvojica sudija, a na međunarodnim – sudijski žiri, po mogućnosti da je jedan iz inostranstva (opširnije u Pravilnicima o radu pasa). Na ispitima i utakmicama mogu učestvovati samo psi koji su prethodno dobili ili već imaju pozitivnu ocenu za oblik.

Član 25.

Za postignuti uspeh u odgoju ili radu na kinološkim priredbama mogu se dodeljivati: diplome, plakete, pehari, vrednosni predmeti, pohvalna priznanja i sl. Pre početka kinološke priredbe organizator iste je dužan da objavi da li će se i koje vrste nagrada dodeljivati, a za nacionalne i međunarodne izložbe, ovo obavezno saopštava u katalogu izložbe. Nagrade za odgajivačke grupe dodeljuju se isključivo odgajivaču.

Član 26.

Naziv međunarodnog, odnosno nacionalnog prvaka dobija pas kome je na međunarodnim ili nacionalnim priredbama dodeljen predviđen broj kandidatura za Prvaka i koji ispunjava i druge u ovom i međunarodnom pravilniku određene uslove.

Pas može postati Prvak u lepoti, Grand šampion u lepoti, Prvak u radu, Prvak u lepoti i radu, Šampion reprodukcije, Apsolutni šampion, Šampion veterana.

Za dodeljivanje naziva CACIB – kandidat za međunarodnog Prvaka u lepoti i CACIT – kandidat za međunarodnog Prvaka u radu, primenjivaće se Pravilnik FCI.

Naziv kandidata za nacionalnog prvaka u lepoti, u radu, grand prvaka u lepoti, šampiona reprodukcije, apsolutnog šampiona i šampiona veterana, reguliše se ovim Pravilnikom i dodeljuje KSS.

Član 27.

Prvak Srbije u lepoti (Šampion SRB) može postati pas:

A – Šampionat mladih Srbije

• 3 x Prvak razreda mladih (PRM)
• 2 x Prvak razreda mladih (PRM) + CAC (do 24 meseca)

B – Šampionat zrelih Srbije

• Za pse koji podležu ispitu u radu: 3 x CAC kod dvojice sudija i sertifikat KSS o položenom radnom ispitu
• Za pse koji ne podležu ispitu u radu: 4 x CAC kod trojice sudija

Pas može da bude i višestruki šampion ukoliko ponovo osvoji nove titule posle proglašenja prethodnog šampionata.

C – Grand šampion Srbije

• 1 x CAC posle proglašenja za zrelog šampiona Srbije. Titula za šampiona Srbije dodeliće se i psima koji su umesto titule CAC na međunarodnim izložbama osvojili CACIB ili R.CACIB, ostali uslovi ostaju isti.

Psi iz inostranstva mogu postati Šampioni Srbije pod sledećim uslovima:

• Ako se na našim nacionalnim – internacionalnim izložbama prijavljuju u razred Šampiona potrebno je priložiti: sertifikat nacionalnog šampiona zemlje članice FCI i jedan CACIB ili 1 x R.CACIB ili 1 x CAC
• Ako se na našim nacionalnim – internacionalnim izložbama prijavljuju u razred intermedija, razrede zrelih ili razred radnih potrebno je priložiti: 2 x CACIB ili 2 x R.CACIB ili 2 x CAC

D – Šampionat mladih

• 2 x PRM na nacionalnoj ili internacionalnoj izložbi u Srbiji
• Ukoliko je pas CH mladih neke od zemalja članica FCI, potrebno je priložiti CH mladih te zemlje i 1 x PRM u Srbiji

E – Šampion veterana

• 2 x titula prvaka u veteranima na nacionalnoj ili internacionalnoj izložbi u Srbiji
• Ukoliko je pas CH veterana neke od zemalja članica FCI, potrebno je priložiti CH veterana te zemlje i 1 titulu prvaka veterana u Srbiji

Član 28.

Naziv Prvaka Srbije u radu može dobiti pas koji je osvojio bilo koje dve kandidature (CACIT, R.CACIT, CACT) na utakmicama održanim u Srbiji i da ima ocenu oblika najmanje vrlo dobar.

Član 29.

Titulu Šampiona reprodukcije dobija plemenjak/keruša koji je paren sa najmanje tri različite ženke ili mužjaka i u svakom od tih legala je bar jedan pas proglašen šampionom – bilo u lepoti ili u radu.

Titulu Apsolutnog šampiona dobija pas koji je proglašen šampionom u lepoti i reprodukciji.

Član 30.

Sudije koje učestvuju na uzgojnoj smotri dužne su podneti izveštaj u roku od 15 dana o svom radu i kvalitetu privedenih pasa kinološkoj organizaciji koja ih je za ovo odredila.

Sudije koje učestvuju na izložbama obavezne su da po završetku ocenjivanja podnesu organizatoru izložbe izveštaj sa ocenama i kritičkim osvrtom na kvalitet pasa i stažista.

Sudija koji ocenjuje na ispitima i utakmicama dužan je da po završetku takmičenja, podnese organizatoru manifestacije izveštaj sa ocenama i kritički osvrt na rad privedenih pasa i stažista.

Po završetku ocenjivanja, uz izveštaj sa ocenama sudija potpisuje i potvrde o stažiranju sudijskim pripravnicima ukoliko su zadovoljili, znanjem, ponašanjem i organizacionim sposobnostima tokom suđenja.

Za sve ostale priredbe rokove propisuje organizator. Organizator je dužan da u roku od 15 dana posle održane priredbe nacionalnog značaja dostavi katalog sa ocenama KSS, odnosno katalog i izveštaj za FCI.

Član 31.

Na Nacionalnim izložbama žalba na ocenu dozvoljena je samo kada pas dobije ocenu NEDOVOLJAN.

Žalba se podnosi odmah, na priredbi uz uplatu kaucije, čiju visinu odredi organizator. Žalba se uručuje delegatu. Žalba se rešava u toku priredbe. Posle završetka kinološke priredbe žalba se ne prihvata.

Ukoliko se žalba reši pozitivnom ocenom, kaucija se vraća, u protivnom kauciju zadržava organizator. Žalba je dozvoljena i kad organizator ili sudija učine formalnu grešku. Ne može se žaliti na ocenu koju je sudija izrekao psu drugog izlagača.

Član 32.

Strogo se zabranjuje održavanje bilo kakvih kinoloških manifestacija na terenima drugog Kinološkog društva (KD), osim ako ima dozvolu tog KD i saglasnost KSS. KSS može da organizuje sve vrste kinoloških manifestacija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 33.

Evidencije pasa su knjige koje vodi KSS u koje se unose podaci o rasnoj pripadnosti psa, poreklu, urođenoj i odgajivačkoj vrednosti.

Evidencije su sledeće:

1. EVIDENCIJA PRIJAVE PARENJA
2. EVIDENCIJA PRIJAVE LEGLA
3. RODOVNE KNJIGE (JR)
4. EVIDENCIJA OBUČENIH PASA
5. EVIDENCIJA PLEMENJAKA
6. EVIDENCIJA MEĐUNARODNIH I NACIONALNIH PRVAKA
7. EVIDENCIJA ZAŠTIĆENIH NAZIVA ODGAJIVAČNICA KOD FCI
8. EVIDENCIJA PASA SA USLOVNIM RODOVNIKOM (UR)

Član 34.

U evidenciju prijave legla uvode se štenad na osnovu prijave parenja.

Prijava legla mora biti evidentirana kod KSS i ona sadrži:

1. Ime roditelja sa podacima o upisu u Rodovnu knjigu i ocenom oblika, kao i rada ukoliko je ima.
2. Rasu
3. Datum parenja i datum štenjenja
4. Broj svih oštenjenih štenaca odvojeno po polu
5. Broj mrtvo oštenjenih i uginulih štenaca odvojeno po polu
6. Broj živih štenaca ostalih u leglu odvojeno po polu
7. Imena živih štenaca sa opisom

Prijava legla mora biti overena od strane kinološkog društva, čime se potvrđuje verodostojnost upisanih podataka.

Član 35.

Odgajivači pasa pri upisu legla u evidenciju, dobijaju rodovnik kao potvrdu o poreklu i rasnoj pripadnosti šteneta JR. Ovaj dokument overava KSS i vodja Rodovne knjige. Upravni odbor Kinološkog saveza Republike Srbije (KSS) imenuje samo jednog vodju Rodovne knjige za celu teritoriju Srbije.

Član 36.

Psima (kujama) koji ne ispunjavaju neke uslove tako da ne mogu dobiti rodovnik – izdaje se uslovni rodovnik na osnovu propisa i kriterijuma iz ovog Pravilnika.

Uslovni rodovnik se izdaje sledećim psima:

1. Psima iz organizacija koje nisu članice FCI
2. Uslovno priznatim rasama od strane FCI

Uslovni rodovnik se izdaje na osnovu:

• Predloga komisije ili dvojice kinoloških sudija
• Na osnovu rodovnika i saglasnosti KSS

Član 37.

Uslovni rodovnik daje pravo svim psima sa U-rodovnikom da učestvuju na svim kinološkim priredbama u Srbiji. Psi sa U-rodovnikom ne mogu učestvovati za titule i kandidature CACIB i R.CACIB na međunarodnim izložbama.

Prilikom ispitivanja urođenih osobina psi sa U-rodovnikom izjednačuju se u pravima i u obavezama sa ostalim psima i ispituju se zajedno.

Član 38.

U-rodovnik je po sadržaju istovetan sa propisanim rodovnikom. Razlika je u sledećem: U rodovniku se umesto oznake pečata FCI upisuje žig UR, s tim što je, po mogućnosti, crvene boje.

U rubrikama u koje se upisuju poznati i zvanično priznati preci sa njihovim podacima:

1. za pse iz organizacija koje nisu članice FCI upisuju se svi preci ali uslovnost prestaje tek kad se ispune uslovi tačke 2 ovog člana.
2. u rodovnik navedenih potomstava preci se upisuju i uslovnost prestaje kod štenadi, koja potiče od roditelja kojima su po ocu i po majci poznati preci unatrag tri generacije. Ova štenad dobijaju regularni rodovnik sa pečatom FCI.

Član 39.

Parenje između pasa sa regularnim rodovnikom i pasa sa UR rodovnikom dozvoljeno je. Njihova štenad dobijaju uslovni rodovnik do ispunjenja uslova iz prethodnog člana.

Prilikom dogovora o parenju vlasnik psa (kuje) sa UR rodovnikom dužan je da upozna vlasnika drugog psa partnera da pas ima UR rodovnik, što se konstatuje na formularu potvrde o parenju.

Član 40.

Odnos između vlasnika mužjaka i vlasnika oplođene ženke o visini naknade za parenje mužjakom, reguliše se međusobnim ugovorom. Ukoliko ugovor odnosno Pravilnik ne postoji primenjivaće se važeći Pravilnik FCI. (prilog Međunarodni uzgojni pravilnik).

Sve nastale sporove oko registracije legla i prijava parenja rešavaju vlasnici mužjaka i ženke međusobno, a ako se ne dogovore – kod nadležnog suda.

KSS ne posreduje kod kupovine/prodaje pasa te ne snosi nikakvu odgovornost.

KSS ne odgovara za kvalitet štenaca kupljenih od odgajivača.

KSS preporučuje da svi novi vlasnici-kupci potpišu ugovor o kupoprodaji štenaca sa odgajivačem, koji će im garantovati kvalitet, da je zdravstveno stanje šteneta u redu, a da svoja prava ostvaruju na sudu ukoliko dođe do nesporazuma.

Član 41.

Odgajivačem se smatra vlasnik kuje. Ime vlasnika psa obavezno mora stajati upisano na poleđini rodovnika i biti overeno pečatom matičnog društva. Leglo se ne može prijaviti bez overenog vlasništva psa.

Član 42.

Imena štencima daju odgajivači.

Štencima se ne smeju davati domaća ljudska imena. Za takvu prijavu legla vodja rodovne knjige ima pravo da ne izda rodovnike.

Imena štenadi istog legla moraju da imaju isto početno slovo.

Vlasnici zaštićenog naziva odgajivačnice uz ime mogu dodavati ime odgajivačnice (Bob Kninski, Gile od Šumica i dr.).

Član 46.

U rodovnu knjigu se unose sledeći podaci:

1. broj upisa u Rodovnu knjigu (JR)
2. ime psa sa zaštićenim nazivom odgajivačnice, ako je odgajivač ima
3. naziv rase
4. datum štenjenja i pol šteneta
5. boje i oznake dlake
6. ime odgajivača
7. ime vlasnika
8. preci
9. ocena spoljašnosti i ocena u radu
10. dodeljene kandidature za prvenstvo, šampionati i ostale titule priznate od strane KSS, upis u knjigu evidencija.

Član 47.

Pri uvođenju u Rodovnu knjigu pas dobija broj upisa koji predstavlja sastavni deo njegovog imena i koji se pored punog imena rase mora navesti pri svakom javnom imenovanju psa.

Član 48.

Svi uvezeni psi, nabavljeni od članova kinoloških organizacija koje su priznate od FCI, upisuju se u Rodovnu knjigu, samo ako poseduju exportni rodovnik zemlje odakle je pas nabavljen.

Član 49.

Vodja Rodovne knjige mora biti kinološki sudija za sve rase pasa – All round sudija.

Član 50.

Radi zaštite uspeha u svom odgajivačkom radu, odgajivači mogu dati imena svojim odgajivačnicama koje prijavljuju FCI-u, a preko KSS-a. Zaštitu naziva odgajivačnice može tražiti i pravno lice.

Član 51.

Prijava, koja se dostavlja KSS, mora obuhvatiti osnovne podatke o odgajivaču, zatim rasu koju gaji i za koju traži zaštitu naziva odgajivačnice. Treba voditi računa da ime ne sme ličiti na ime već postojećeg zaštićenog naziva odgajivačnice.

Član 52.

KSS prijavljuje upis FCI, koji po proveri priznaje i registruje naziv odgajivačnice. Naknada troškova za upis plaća se FCI preko KSS. Kad rešenje o zaštiti naziva odgajivačnice postane pravosnažno, KSS izdaje potvrdu o zaštiti naziva odgajivačnice podnosiocu zahteva i naziv upisuje u spisak zaštićenih naziva odgajivačnica.

Po pravosnažnosti rešenja o zaštiti naziva odgajivačnice psi koji se oštene u njoj nazivaju se tako što se pored imena psa navodi i zaštićeni naziv odgajivačnice.

Zaštita naziva odgajivačnice gubi pravosnažnost usled odjave ili usled brisanja iz registra.

Zaštićen naziv odgajivačnice ne mogu da budu izmenjeni, ustupljeni ili preneti na drugo lice, sem putem testamenta ili pisane saglasnosti vlasnika.

Član 53.

Psi su podeljeni u 10 FCI grupa i 40 sekcija. Te grupe i sekcije su sledeće (prilog FCI sistematika pasa):

I grupa – PASTIRSKI PSI I PSI TERAČI STOKE (osim ŠVAJCARSKIH PASTIRSKIH PASA)

• Sekcija 1. Ovčarski psi
• Sekcija 2. Psi terači stoke (osim Švajcarskih pastirskih pasa)

II grupa – PINČERI i ŠNAUCERI – MOLOSI I ŠVAJCARSKI PASTIRSKI PSI

• Sekcija 1. Pinčeri i Šnauceri
• Sekcija 2. Molosi
• Sekcija 3. Švajcarski pastirski psi

III grupa – TERIJERI

• Sekcija 1. Visokonogi terijeri
• Sekcija 2. Niskonogi terijeri
• Sekcija 3. Terijeri tipa bul
• Sekcija 4. Patuljasti terijeri

IV grupa – JAZAVIČARI

V grupa – ŠPIC TIP i PRIMITIVNI TIP PASA

• Sekcija 1. Nordijski psi za vuču sanki
• Sekcija 2. Nordijski lovački psi
• Sekcija 3. Nordijski pastirski i psi čuvari
• Sekcija 4. Evropski špicevi
• Sekcija 5. Azijski špicevi i srodne rase
• Sekcija 6. Osnovni tip (pra tip)
• Sekcija 7. Primitivni tip – lovački psi

VI grupa – GONIČI i TRAGAČI PO KRVI

• Sekcija 1. Goniči
• Sekcija 2. Tragači po krvi
• Sekcija 3. Srodne rase

VII grupa – PTIČARI

• Sekcija 1. Kontinentalni ptičari
• Sekcija 2. Britanski i Irski ptičari

VIII grupa – RETRIVERI, CUNJAVCI i PSI ZA VODU

• Sekcija 1. Retriveri (Aporteri)
• Sekcija 2. Cunjavci
• Sekcija 3. Psi za vodu

IX grupa – PSI ZA PRATNJU i RAZONODU

• Sekcija 1. Bišoni i pripadajuće rase
• Sekcija 2. Pudle
• Sekcija 3. Mali Belgijski psi
• Sekcija 4. Golokoži psi
• Sekcija 5. Tibetanski psi
• Sekcija 6. Čivava
• Sekcija 7. Engleski španijeli za društvo
• Sekcija 8. Japanski španijel i Pekinezer
• Sekcija 9. Kontinentalni patuljasti španijeli
• Sekcija 10. Kromforlender
• Sekcija 11. Mali molosoidi

X grupa – HRTOVI

• Sekcija 1. Hrtovi duge dlake ili sa resama
• Sekcija 2. Hrtovi oštre dlake
• Sekcija 3. Hrtovi kratke dlake

Član 54.

Kinološki sudija je lice koje KSS posle položenog ispita i staža, ovlašćuje za ocenjivanje pasa. Kinološki sudija koji je na spisku sudija KSS, ukoliko želi da dobije saglasnost za ocenjivanje na manifestacijama u toku kalendarske godine, mora da uplati članarinu za tekuću godinu.

Za ocenjivanje na svim manifestacijama u zemlji i inostranstvu obavezna je saglasnost KSS.

Inostrane sudije mogu suditi na kinološkim priredbama u Srbiji na osnovu Pravilnika FCI.

Po obavljenom ocenjivanju u inostranstvu poželjno je da sudija, u roku od 15 dana, podnese izveštaj KSS o priredbi na kojoj je učestvovao.

Član 55.

Kinološke sudije se dele na sudije za ocenjivanje:

1. Oblika – koji ocenjuju oblik pasa jedne pasmine, sekcija ili pasminskih grupa.
2. Rada – koji ocenjuju rad jedne pasmine ili pasminske grupe.

A. RAD LOVAČKIH PASA

Kinološki sudija koji je položio jedan od dole navedenih važećih pravilnika može ocenjivati isključivo rad tog položenog pravilnika i nijedan drugi:

• rad ptičara
• rad cunjavaca
• rad retrivera
• rad tragača po krvi
• rad jamara i jazavičara
• rad goniča
• rad hrtova

B. RAD NE LOVAČKIH PASA

• rad službenih pasa
• rad lavinskih pasa
• rad ovčarskih pasa
• rad ostalih radnih pasa

C. AGILITI

3. oblika i rada – koji ocenjuju oblik i rad pasmina, sekcija ili pasminskih grupa.
4. Sveopšti – ocenjuje oblik i rad svih pasmina ili jedno i drugo.

Član 56.

Posle položenog ispita za kinološkog sudiju (za oblik i rad) i obavljenog jednog praktičnog sudijskog staža, pripravnik stiče naziv Nacionalni kinološki sudija. U ovom statusu može da sudi do navršenih 25 godina na smotrama, revijama, specijalizovanim i nacionalnim izložbama.

Nacionalni kinološki sudija stiče pravo da polaže za Međunarodnog kinološkog sudiju kada napuni 25 godina života. Međunarodni kinološki sudija može da sudi na svim kinološkim priredbama u zemlji i inostranstvu.

Sudija mora ostati u rangu nacionalnog sudije najmanje 3 godine pre nego što pristupi ponovnoj proveri znanja i polaganju za viši rang – međunarodni kinološki sudija.

U jednom ispitnom roku kinološki pripravnik može da polaže oblik ili rad, a ne može da ih polaže u istom ispitnom roku. Prvo mora da položi oblik rasne grupe, a zatim rad iste u sledećem ispitnom roku.

Sve kinološke sudije koji prelaze u viši rang moraju da polažu po važećim Pravilnicima.

Član 57.

Kinološke sudije mogu ocenjivati na kinološkim manifestacijama samo uz odobrenje KSS.

Član 58.

Pripravnik i kinološki sudija mora biti član kinološkog društva. Inostrani državljanin može biti pripravnik za kinološkog sudiju i polagati ispit za kinološkog sudiju pred ispitnom komisijom KSS, pod uslovom, da pribavi odobrenje od svoje nacionalne kinološke organizacije ukoliko ona postoji, ili ima boravak u Srbiji. On može ocenjivati na nacionalnim kinološkim priredbama i vodi se kao nacionalni kinološki sudija, dok ne polaže za viši rang, ako pribavi saglasnost svoje matične organizacije.

Član 59.

Ispitne grupe za polaganje sudijskog ispita su navedene u Članu 53. ovog Pravilnika. Pripravnik za kinološkog sudiju može da se prijavi za jednu ili više rasa iste ispitne grupe ili za sve pasmine jedne ispitne grupe koju pripravnik sam izabere. Pripravnik ili kinološki sudija ne može da polaže ispit u toku jedne godine za više od jedne ispitne grupe, s tim da nakon prve položene grupe pripravnik stiče naziv Nacionalni kinološki sudija i u tom statusu je dužan da bude najmanje 3 godine. Tek nakon toga sudija polaže za rang Međunarodnog kinološkog sudije i ima pravo da prijavi polaganje neke druge FCI grupe.

Za polaganje II i IX FCI grupe, kandidati će polagati iz dva dela zbog brojnosti i veličine grupe, a u toku dve kalendarske godine.

Međunarodni kinološki sudija za neku rasu, sekciju ili deo ispitne grupe, može prijaviti drugu ispitnu grupu (po izboru), tek onda ako je položio sudijski ispit za sve rase iz ispitne grupe za koju je kinološki sudija.

Kinološki sudija ukoliko želi da polaže za još jednu grupu ne mora da stažira, već se samo prijavljuje za polaganje – pod uslovima iz članova 56 i 59 ovog Pravilnika.

Član 60.

Sudijski pripravnik može polagati ispit za celu grupu, bez obzira da li je na stažiranju upoznao sve rase, ali je dužan da upozna one rase koje su navedene u prilogu ovog Pravilnika (Rase koje pripravnik prilikom stažiranja prvi put mora da upozna) i da stažira prilikom njihovog ocenjivanja, a ostale rase je obavezan da upozna iz kinološke literature ili da ih vidi na izložbama, s tim što je ispitna komisija dužna da ga ispita teorijski i o tim rasama.

Član 61.

Sudijski pripravnik može biti istovremeno:

• u jednoj ispitnoj grupi za oblik i rad ili samo za oblik ili samo za rad
• u jednoj ispitnoj grupi za oblik, a u drugoj ispitnoj grupi za rad

Član 62.

Prijavu za pripravnika za kinološkog sudiju član podnosi KSS, a na osnovu pismenog predloga overenog od svog kinološkog društva.

Prijava mora da sadrži:

• lične podatke
• ispitnu grupu ili rasu za koju želi da postane sudija
• vrstu sudije (za oblik, rad ili oblik i rad)
• aktivnost u kinološkoj organizaciji
• školska ili stručna sprema (najmanje SSS)
• znanje stranog jezika

Osnovna organizacija je dužna uz prijavu priložiti mišljenje o moliocu u pogledu zainteresovanosti, aktivnosti i moralnih kvaliteta.

Molbe rešava KSS i o tome obaveštava molioca.

Član 63.

Pripravnički staž za sudijske pripravnike traje najmanje 1 (jednu), a najviše 3 godine.

Pripravnički staž računa se od dana podnošenja prijave.

Za vreme staža sudijski pripravnik je obavezan da proučava rasu ili rasnu grupu za koju se prijavio i aktivno učestvuje prilikom ocenjivanja i to za:

• sudiju za oblik – najmanje 5 priznatih kinoloških priredbi na kojima se ocenjuje oblik pasa dotične rase ili grupe, a najmanje kod trojice različitih sudija
• sudiju za rad – na najmanje 5 utakmica ili ispita kod najmanje trojice različitih sudija i da je položio sa dva psa koje je sam obučio

Član 64.

Pripravnik za kinološkog sudiju prijavljuje se organizatoru priredbe pismenim putem i traži njihovu saglasnost za stažiranje najmanje 15 dana ranije. Bez ovakvog postupka kinološki sudija ne može potpisati potvrdu i overiti staž sudijskom pripravniku.

U potvrdi sudija upisuje mišljenje o pokazanom znanju pripravnika pri ocenjivanju pasa na priredbi. Sudija može udaljiti pripravnika, ako ovaj ne postupa po zahtevima sudije, ako napušta ocenjivanje, ako se suprotstavlja odlukama sudije, ako dolazi u sukob sa vlasnicima pasa ili sa gledaocima. Sudija je dužan da pripravnika prethodno opomene o njegovom ponašanju i postupcima, a tek u ponovljenom slučaju ga udalji iz ocenjivačkog kruga.

Već izdatu potvrdu sudija ne može povući niti oglasiti nevažećom.

Član 65.

Na priredbama za vreme ocenjivanja sudijski pripravnik je dužan da prisustvuje od početka do kraja, u protivnom se učestvovanje ne priznaje.

Pripravnik za oblik mora u prisustvu kinološkog sudije sam oceniti najmanje 3 psa na jednoj izložbi.

Član 66.

Po ispunjenju uslova iz čl.65 sudijski pripravnik se prijavljuje za polaganje ispita KSS koji određuje rokove polaganja. Ispit za kinološkog sudiju sadrži: teorijski i praktični deo.

Član 67.

Na praktičnom delu ispita kandidat pred sudijom ocenjuje oblik 3-5 pasa rase ili ispitne grupe za koju polaže ispit.

Član 68.

Teorijski i praktični deo sudijskog ispita za ocenjivanje rada polaže se po posebnom programu (u prilogu Program ispita za kinološke sudije).

Član 69.

KSS obrazuje ispitne komisije. Ispitna komisija se sastoji od najmanje trojice kinoloških sudija. Najmanje jedan član ispitne komisije mora biti sudija za ispitnu grupu koja se polaže. Ispitna komisija vodi zapisnik o polaganju.

KSS je dužan da obavesti kandidata o danu, mestu i vremenu održavanja ispita najmanje 7 dana pre ispita.

Član 70.

Ispit se može ponavljati u intervalima od najmanje 1 godine i to najviše 3 puta. Nakon toga kandidat gubi zvanje sudijskog pripravnika i pravo daljnjeg polaganja sudijskog ispita za prijavljenu ispitnu grupu.

On se može ponovo prijaviti za sudijskog pripravnika posle isteka tri meseca od poslednjeg polaganja, s tim što će se smatrati da uopšte nije bio sudijski pripravnik, što znači da je obavezan da ponovo ispunjava sve obaveze i uslove za sticanje prava na polaganje ispita.

Član 71.

Oblik pasa ocenjuje sudija pojedinac. On samostalno donosi odluke i ocene, na osnovu Pravilnika o stručnom radu, a u skladu sa standardima, koji su priznati od FCI. Rad pasa ocenjuje jedan ili više kinoloških sudija na osnovu Pravilnika FCI, odnosno Pravilnika KSS. Stečena lična zvanja i prava po ranijem pravilniku i odgovarajućim propisima su trajne vrednosti, osim u slučaju da je isti kažnjen po Pravilniku o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti.

Član 72.

Na priredbi organizator je dužan da sudiji obezbedi normalne uslove za rad – ocenjivanje pasa – obrasce – ocenske liste, zapisničara i sekretara ringa, koji pomaže sudiji i poziva izlagače po redu.

Član 73.

Sudija na priredbama treba da izbegava sukobe sa vlasnicima i vodičima pasa, kao i sa gledaocima. Ako bi došlo do sukoba, odmah prekida sa suđenjem i o tome obaveštava organizatora i delegata KSS.

Na priredbama na kojima se ocenjuje oblik pasa, sudiji se dodeljuje zapisničar koga određuje organizator i koji po diktatu sudije piše opise i ocene pasa.

Opis i ocena oblika pasa piše se u dva primerka od kojih jedan ide organizatoru, a drugi vlasniku psa. Pri ocenjivanju na utakmicama i ispitima sudija piše pregled ocenjivanja i zapisnik u dva primerka, koje potpisuje zajedno sa vodjom utakmice (ispita).

Rezultat ocenjivanja objavljuje se odmah posle ocenjivanja.

Član 74.

Bez pismene saglasnosti KSS sudija ne može ocenjivati ni na jednoj manifestaciji.

Sudija ne može na manifestacijama gde je on u svojstvu kinološkog sudije da ocenjuje pse čiji je vlasnik, suvlasnik, koga je on trenirao, psa koga je čuvao kod sebe ili prodao u prethodnih 6 meseci. Isto važi i za pse koji pripadaju članovima njegovog domaćinstva.

Za sva prava i obaveze sudija koja nisu pomenuta ovim Pravilnikom primenjivaće se odredbe Pravilnika FCI za održavanje međunarodnih izložbi pasa.

Član 75.

Funkcija sudije prestaje: po želji samog sudije, na osnovu disciplinske odluke, brisanja iz članstva kinoloških organizacija i u slučaju smrti.

Disciplinsku odluku o isključenju donosi disciplinski sud KSS.

Žalba se podnosi UO KSS koji može doneti jednu od sledećih odluka: usvojiti predlog o isključenju ili vratiti predlog na ponovno razmatranje. Sudije koje su po svom zahtevu, a bez disciplinske krivice, brisani iz spiska sudija, mogu na svoju molbu da budu vraćeni u spisak sudija.

Član 76.

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važe svi propisi koji regulišu stručna pitanja, a nisu s njim u skladu.

Član 77.

KSS, kinološke sudije i Kinološka društva dužna su da striktno primenjuju odredbe ovog Pravilnika koji važi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Član 78.

Za tumačenje ovog Pravilnika ili eventualne izmene nadležan je UO KSS ili generalni sekretar.

Član 79.

Za donošenje novog Pravilnika nadležan je Upravni odbor KSS shodno Statutu KSS.

Član 80.

Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom usvajanja 19.04.2022. a primenjivaće se od 01.06.2022. god.

Član 81.

Danom primene ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o stručnom radu KSS donet 16.04.2013. u Beogradu.

Član 1.

Pravilnik o izložbama (u daljem tekstu: Pravilnik) reguliše sva organizaciona i stručna pitanja u vezi sa priređivanjem nacionalnih, te obuhvata i uvažava važeće propise FCI za izlaganje pasa na tim izložbama.

Član 2.

Pravilnik važi za celo područje Republike Srbije i obavezan je za sva društva.

Član 3.

Organizovanje nacionalnih i međunarodnih izložbi pasa odobrava Upravni odbor KSS na osnovu prethodno ispunjenih uslova predviđenih u Pravilniku KSS o stručnom radu i u ovom Pravilniku.

Član 4.

Nacionalne priredbe organizuje isključivo KSS, odnosno kinološka društva kojima Savez poveri organizaciju.

Organizator mora da prijavi izložbu veterinarskoj inspekciji, MUP i obavezno da angažuje licenciranu službu za obezbeđenje na dan izložbe.

Član 5.

Nacionalna izložba obavezno nosi naziv NACIONALNA IZLOŽBA PASA SVIH RASA SA DODELOM CAC SRB – ODOBRIO KSS.

Član 6.

Za svaku nacionalnu izložbu obavezno se štampa katalog. U katalogu moraju biti uneti i navedeni svi psi pojedinih rasa i poređani po redosledu s početnim brojem 1.

Po završetku izložbe najkasnije u roku od 15 dana, organizatori su dužni dostaviti KSS po dva službena kataloga, popunjena sa svim dodeljenim ocenama i kandidaturama, odnosno titulama, kao i izveštaj shodno odredbama ovog Pravilnika.

Član 7.

Uz katalog izložbe organizator treba da dostavi i poseban spisak dodeljenih kandidatura u dva primerka.

Član 8.

Organizacija nacionalnih izložbi može se poveriti isključivo kinološkim društvima.

Član 9.

Svaki pas može da se oceni ukoliko je obeležen mikročipom (prema Pravilniku veterinarske uprave Republike Srbije).

Član 10.

Nacionalne izložbe se nazivaju po mestu gde se održavaju. Program i prijave moraju davati iscrpne podatke o organizatoru, rukovodstvu izložbe, rokovima, dnevnom planu, sudijama, rasporedu pasa, rasporedu rada kancelarije, kao i o veterinarskim odredbama, tačnom mestu priredbe, uslovima i visini prijave, o ocenama, kandidaturama i naslovima, kod čega se mora naglasiti da za ocene, kandidature i naslove ne postoji pravo pravnog zahteva. Prilikom prijavljivanja pasa koji imaju UR rodovnik – organizator je dužan u prijavi za psa za izložbu to da naznači.

Na svim štampanim materijalima mora biti jasno naznačeno da je izložba odobrena od KSS.

Član 11.

Pored obrazloženog pismenog zahteva za održavanje nacionalne izložbe s dodelom kandidature CAC SRB organizator treba obavezno da dostavi sledeće:

1. mesto, vreme i vrsta izložbe
2. visinu naknade za prijavu
3. vrstu naslova, odnosno kandidatura koja će se dodeljivati, odnosno koje su predviđene za dodeljivanje
4. ime i adresu, telefon kinološkog društva (direktor, vodja, predsednik)
5. obavezu da dostave 2 popunjena, besplatna, izložbena kataloga KSS

Član 12.

Uz negativno rešenje Upravni odbor KSS nije dužan da daje objašnjenje ili obrazloženje za manifestacije koje nisu dodeljene nekim društvima.

Član 13.

Termin nacionalne izložbe biće zaštićen od KSS ako budu udovoljeni propisani uslovi i ako prema mišljenju KSS nema osnovnog protivrazloga. Ukoliko dva ili više organizatora istovremeno predvide isti dan za svoju izložbu, biće pozvani na dogovor o usklađivanju datuma izložbe.

Član 18.

Kotizacija za izložbu mora biti uplaćena prilikom samog prijavljivanja, u protivnom prijava neće biti uvrštena u katalog manifestacije. Dostava prijave obavezuje na bespogovorno prihvatanje izložbenog reda. Prijave ne mogu biti povučene. Obaveza plaćanja ostaje na snazi i onda, ako pas iz bilo kojeg razloga ne bi bio priveden na izložbu. Ako vlasnik ne uplati propisanu taksu KSS može njegovom psu da zabrani učestvovanje na svim ostalim kinološkim manifestacijama.

Rukovodstvo izložbe može prijavu odbiti bez navođenja razloga. Zakasnele prijave, koje nisu mogle ući u katalog su bespredmetne.

Član 19.

Svi navodi u prijavi moraju biti istiniti i moraju biti ispisani s najvećom tačnošću. Ono što nije poznato ili je dvosmisleno mora se označiti kao “nepoznato”.

Ko svesno daje netačne podatke, gubi sva prava i ocene, a može biti, prema Pravilniku o disciplinskoj odgovornosti KSS isključen na određeno vreme od daljih priredbi.

Psi se moraju prijaviti pod onim imenom, pod kojim su upisani u JR ili po FCI priznatoj inostranoj uzgojnoj ili rodovnoj knjizi. Promena imena psa (promene ili izostavljanje dela imena iz Rodovne knjige) imaju za posledicu gubitak ocene, mogućih naziva, kandidatura, kao i moguća isključenja s budućih priredbi.

U prijavu se mogu upisivati samo takvi naslovi – titule koji su izričito dodeljeni (na pr. CH.IB, CH.I.T., CH.B.SRB itd.).

Član 20.

Prihvatanje prijave za izložbu posebno se potvrđuje pismenom izjavom o prihvatanju. Tom potvrdom se ujedno daje i obaveštenje o danu i vremenu uvođenja psa.

Potvrda o prihvaćenoj prijavi je legitimacija za vlasnika psa te ovlašćuje njega ili njegovog zastupnika, da slobodno uđe na izložbu. Slučajni gubitak tog dokumenta mora se neodložno javiti rukovodstvu izložbe.

Izlagači se moraju striktno pridržavati uslova propisanih od veterinarskih ustanova.

Član 21.

Uz izložbu može biti organizovana i smotra (psi ocenjeni van konkurencije na dan izložbe bez dodele titula).

Član 22.

Vlasnik psa odgovara za sve štete koje počini njegov pas. Vlasnik psa odgovoran je za ponašanje vodiča (hendlera) njegovog psa, naročito ako se nekorektno ponaša prema sudiji ili organizatoru.

Poželjno je osigurati manifestaciju za odgovornost organizatora.

Član 23.

Psi se moraju dovesti na izložbu na dan i u vreme koje je označeno na potvrdi o prihvaćenoj prijavi, odnosno programu izložbe.

Član 24.

Svaka kinološka organizacija koja organizuje Nacionalnu izložbu može blagovremeno prijaviti “posebnu” – specijalnu izložbu. Ova posebna izložba može biti za pojedinu rasu.

Kinološka organizacija za takvu izložbu osigurava vođu izložbe, sudiju, zapisničara, kao i redara u ringu.

Član 30.

Ako su psi prekasno razvrstani ili premešteni u pravi razred, ili ako su krivicom izlagača prekasno dovedeni na izložbu, mogu naknadno posle prijave kod odgovornog lica organizatora, biti ocenjeni, ako je za tu rasu još sudija prisutan. Ovi psi nemaju nikakvo pravo da konkurišu za naslove, kandidature i nagrade.

Svaki izlagač je odgovoran za pravovremeno privođenje svoga psa. Isto tako on mora u vlastitom interesu paziti da li je njegov pas naveden u izložbenom katalogu u pravilnom razredu.

Pas koji se ne dozvoljava ocenjivati ostaje bez ocene (ne ocenjuje se).

Pas koji je odveden iz ringa pre početka ocenjivanja ili u toku ocenjivanja, smatra se kao povučen od ocenjivanja.

Onaj pas koji nije pravovremeno priveden u krug za ocenjivanje smatra se kao da nije pristupio (kao da nije došao).

U slučaju navedenim u prethodnim stavovima ovog člana, izlagač nema pravo na povraćaj uplaćene upisnine ili drugih troškova.

Izlagač je dužan da prati tok ocenjivanja u ringu i mora da poznaje pravila do kraja ocenjivanja. Sudija nije obavezan da obavesti izlagače o daljem toku ocenjivanja.

Član 31.

Prilikom ocenjivanja u ocenjivačkom krugu mogu se uz izlagača pasa zadržavati samo pozvani organi kao odgovorno lice za izložbu organizatora, delegat KSS, sudija, eventualni prevodilac, stažisti-sudije pripravnici, zapisničar i vođa kruga.

Član 32.

Na Nacionalnoj izložbi psi se ocenjuju sa ocenama utvrđenim u Pravilniku KSS o stručnom radu.

U razredu najmlađih označuje se na ocenjivačkoj listi samo: vrlo perspektivan, perspektivan, odgovara i ne odgovara. Psi u ovom razredu se ne rangiraju.

U drugim razredima, bez obzira na uzrast i broj pasa za ocenjivanje, dodeljuju se ocene: odličan, vrlo dobar, dobar i nedovoljan.

Član 33.

Ukoliko je organizator u mogućnosti, ocena pasa označuje se ocenskom trakom ili kartonom u raznim bojama, koja mora za celo vreme izložbe biti pričvršćena na uzicu ili ogrlicu.

Član 34.

Na Nacionalnim izložbama mogu organizatori, kinološke i druge organizacije i institucije, privatna lica, dodeljivati u vidu nagrade: plakete, suvenire, diplome i počasne nagrade.

Član 35.

Nagrade koje su poklonjene od drugih institucija ili organizacija i saveza ili lica, moraju biti podeljene prema uslovima onoga koji nagradu poklanja.

Izdavanje diplome uz nagrade organizovaće organizator izložbe prema svome nahođenju.

Član 36.

Na nacionalnim izložbama pasa mogu se dodeljivati naimenovanja (kandidature) za zvanične titule za prvenstvo u lepoti, a mogu ih dobiti samo psi ocenjeni ocenom “odličan” na toj izložbi, koji po kvalitetu odskaču.

Naimenovanje za zvanične titule: CAC Srb i Rezerva CAC Srb dodeljuju se u razredu intermedija, otvorenom razredu, razredu radnih i u razredu šampiona.

Naimenovanja se odvojeno dodeljuju u svakom od razreda nabrojanim u prethodnoj alinei i to odvojeno za ženke, odnosno mužjake.

Ako se u jednom razredu ne dodeli CAC Srb, ne može se dodeliti ni rezerva CAC.

Član 37.

U razredu mladih pasa i razredu prvaka dodeljuju se samo kandidature i to:

• a) razred mladih pasa: prvak razreda mladih, drugi odnosno treći u razredu mladih
• b) razred prvaka: CAC, R.CAC

Prvenstvo u razredu mladih pasa mogu dobiti samo psi koji su na toj izložbi ocenjeni ocenom odličan.

Član 38.

Sva naimenovanja, počasni nazivi i kandidature mogu se dodeliti bez obzira koliki je broj pasa priveden na ocenjivanje.

Član 39.

Na nacionalnim izložbama dodeljuju se kandidature CAC Srb, R.CAC Srb, Prvak razreda mladih i ništa drugo.

Član 40.

Na nacionalnim izložbama mogu se ocenjivati samo psi koji su upisani u izložbeni katalog. Kinološke sudije nemaju pravo da ocenjuju pse koji nisu uvedeni u katalog osim ako delegat izložbe odobri jer postoji pravi razlog za to.

Organizator može ustanoviti zaseban ocenjivački krug na periferiji izložbenog prostora u kome će se ocenjivati psi koji nisu upisani u katalog – isključivo prema propisima koji važe za sve smotre pasa. Pse će ocenjivati sudija koji toga dana ne ocenjuje na toj izložbi.

Član 44.

Sudija je dužan da otpočne sa radom u zakazano vreme, a organizator da mu obezbedi pravilan rad. Jednom sudiji se mogu dodeliti najviše dva sudijska pripravnika, odnosno sudija-stažera, koji rade isključivo prema uputstvu sudije.

Sudija i pripravnici, odnosno stažisti, ni u kom slučaju neće obavljati poslove koji nisu u direktnoj vezi sa ocenjivanjem. Organizator je dužan da obezbedi kancelariju izložbe gde će izlagači overavati ocene svojih pasa.

Član 45.

Kinološki savez Republike Srbije imenuje samo jednog delegata za svaku manifestaciju koji mora biti upisan u katalog izložbe. Delegat izložbe odlučuje o tome da li će ocenjivanje biti sa opisom ili bez u zavisnosti od vremenskih ili drugih uslova, a po njegovoj proceni.

Član 46.

Rad sudija počinje ocenjivanjem prema redosledu u katalogu.

Član 47.

Ako jednu rasu (ili više varijeteta i sl.) ocenjuje dva ili više sudija, a prilikom dodeljivanja naimenovanja, počasnih naziva i kandidatura (za razred za koji su zajednički radili) odlučivaće komisijski.

Član 48.

Sudija može oceniti oko 80 pasa po danu. Ako prijavljeni psi kod jednog sudije bitno premašuju ovu granicu, poželjno je uposliti rezervne sudije.

Član 49.

Odluke sudija o ocenama obavezno odgovaraju merilima i kriterijima utvrđenim u Pravilniku KSS o stručnom radu.

Kandidatura CAC – Srb dodeljuje se najlepšem psu u razredu, koji je dobio ocenu “odličan”, pod uslovom da nema vidljivih mana, a ima izuzetne odlike.

Član 50.

Sudija nije dužan da izlagačima daje usmeno obrazloženje svoje ocene, jer se ono nalazi u pismenom opisu (formular ocene), osim u slučaju ocene “nedovoljan”.

Poželjno je da sudija ukratko usmeno obrazloži svoju odluku o proglašenju CAC, Rezerva CAC i Prvaka razreda mladih ako zainteresovani izlagač to traži.

Član 51.

Svaka odluka sudije je konačna i prigovor na odluku sudije nije dozvoljen.

Naknadno proveravanje sudijske odluke od drugih sudija ili jedne sudijske komisije je zabranjeno. Svaka neumesna ili nepristojna kritika sudijine odluke ima za posledicu gubitak svih dodeljenih ocena, naslova i nagrada, kao i trenutno udaljavanje sa izložbe.

Disciplinska komisija će izreći meru isključenja na određeno vreme sa svih kasnijih priredbi. Prijavu podnosi i disciplinsku meru zahteva organizator i delegat KSS.

Ako je nastala formalna greška prouzrokovana od organizatora, sudije ili nekog izlagača, oštećeni izlagač ima pravo protiv toga podneti prigovor. Prigovor protiv formalne greške mora biti podnet na licu mesta, na dan izložbe, pismeno delegatu KSS. Kod svakog prigovora podnosilac mora položiti dvostruki iznos upisnine (prijavnine), koja pripada organizatoru ako prigovor bude odbijen. Odluku o prigovoru donosi delegat KSS na licu mesta, posle saslušanja svih učesnika na koje se prigovor odnosi.

Po završetku ocenjivanja, najlepšeg psa izložbe, kao i najlepšeg mladog psa izložbe bira isključivo delegat KSS. Nijedan drugi sudija osim delegata ne sme birati najlepšeg mladog i zrelog psa izložbe.

Organizatori i sudije su u obavezi da ova pravila poznaju i da ih se pridržavaju jer će u suprotnom biti sankcionisani. Ukoliko organizator odradi suprotno ovom članu biće mu zabranjena organizacija manifestacija u trajanju od 2 (dve) godine.

Član 52.

Sve ocenske liste moraju potpisati sudije, kao i predloge za CAC, R. CAC i Prvak razreda mladih sa pažnjom da njihovo ime bude čitljivo, da su dodeljene kandidature na listi zabeležene. Obavezno sudija pored potpisa mora da stavi svoj faksimil.

Ocenske liste moraju biti razumljivo i logično sastavljene, dobro čitljive, po pravilu ispisane u 2 primerka (za izlagača i za organizatora).

Član 53.

Za održavanje reda na izložbenom prostoru odgovoran je organizator koji je dužan da obezbedi privatno licencirano obezbeđenje.

Učesnici izložbe moraju se bezuslovno pridržavati uputstva i naloga za to ovlašćenih osoba koje moraju nositi odgovarajuće oznake. Osobe koje deluju suprotno mogu biti isključene sa izložbe i pod određenim uslovima takođe i primerno kažnjeni.

Član 54.

Ako dođe do nesuglasica između učesnika na izložbama odlučuje na licu mesta delegat KSS.

Član 55.

Organizator odlučuje o načinu dodeljivanja i uručivanja nagrada.

Član 56.

Na izložbama ne mogu učestvovati psi koji su ranije ocenjeni ocenom “nedovoljan”. Sudija to neće proveravati, već će ocenjivati sve pse koji su upisani u katalog. Sudiji se neće podnositi rodovnik psa na uvid. Sudiji se stavlja na raspolaganje spisak pasa koje tog izložbenog dana ocenjuje (sa kataloškim brojevima), kao i obrazac u koji će upisivati sve pse kojima je dodelio kandidature, nagrade i slično.

Član 57.

Organizator izložbe mora KSS u roku od 15 dana posle održane izložbe dostaviti pismeni izveštaj o izložbi. Ovaj izveštaj mora sadržati:

• ocenske rezultate u dva popunjena kataloga u kojima pored unetih ocena moraju biti navedeni i svi dodeljeni naslovi i kandidature
• broj prijavljenih pasa po katalogu i broj pasa koji su stvarno privedeni i ocenjeni, koliko je od toga bilo iz naše zemlje, a koliko iz inostranstva i to po zemljama
• poimenično spisak izgrednika članova kinološke organizacije protiv kojih podnosi tužbu Disciplinskoj komisiji KSS

Član 58.

Organizator izložbe mora, najkasnije, u roku od petnaest dana od dana održane izložbe podmiriti sve obaveze prema KSS i to:

• podmiriti obračun za dostavljene formulare, ocenske liste ili druge obrasce
• podmiriti dospele doprinose u vezi održane izložbe
• podmiriti eventualno ostale obaveze

Organizator će isto podmiriti i sve obaveze prema KSS koje proizilaze radi održane izložbe.

Član 59.

Ako je iz bilo kojih razloga održavanje sprečeno, organizator je dužan da otkaže izložbu.

Ako se izložba usled više sile ne bi mogla održati, organizacioni odbor je ovlašćen da nastale troškove pokrije iz sredstava uplaćenih od prijava.

Član 60.

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o nacionalnim izložbama sa uputstvom o sprovođenju od 16.04.2013. u Beogradu.

Član 61.

Za donošenje službenih uputstava za sprovođenje i obavezna tumačenja ovog Pravilnika nadležan je isključivo Upravni odbor KSS ili generalni sekretar.

Član 62.

Izmene i dopune ovog Pravilnika na osnovu člana 36. Statuta KSS donosi UO KSS.

Član 63.

Ovaj Pravilnik o nacionalnim izložbama stupa na snagu danom usvajanja od strane U.O. KSS – 19.04.2022., a primenjivaće se od 01.06.2022. godine.

OPŠTE ODREDBE

Članovi FCI, kako punopravni tako i pridruženi, moraju da organizuju najmanje 2 (dve) FCI-CACIB izložbe godišnje. Izložbe koje je odobrio FCI moraju biti označene i definisane kao: “Međunarodna izložba pasa sa dodelom titule CACIB FCI”.

Onlajn katalog sa informacijama o rasporedu žiriranja, rasama, imenima i vlasnicima prijavljenih pasa može se objaviti samo na dan izložbe, a nikako ranije od dva sata pre zvaničnog otvaranja prvog dana izložbe.

ZAHTEVI

Zahtevi za dozvolu za dodeljivanje CACIB tokom međunarodnih izložbi treba da poslati Glavnom sekretarijatu FCI najkasnije 12 meseci pre održavanja manifestacije ili najranije četiri kalendarske godine pre izložbe.

OGRANIČENJA

Samo će jedan CACIB biti dodeljen po polu i rasi i varijetetu rase (prema nomenklaturi rasa FCI) i samo jedan CACIB može da se dodeli istog dana na istom mestu.

FCI će odobriti organizovanje više izložbi za FCI-CACIB samo pod uslovom da se te manifestacije održavaju na udaljenosti od najmanje 300 km.

POSEBNI USLOVI – PRIJAVA PASA ZA TAKMIČENJE

Na svim izložbama pasa, dobrobit pasa mora da predstavlja NAJVIŠI PRIORITET.

Organizatori moraju osigurati da jedine rase koje će biti prikazane budu one za koje su standardi rase definitivno ili privremeno prihvaćeni od strane FCI i koje su registrovane u matičnoj knjizi ili apendiksu matične knjige (listi čekanja) zemlje članice FCI.

Bolesni (privremeno bolesni ili oboleli od zarazne bolesti) psi i ženke koje su u periodu laktacije ili su u pratnji svojih štenaca moraju biti isključeni sa svake izložbe pasa.

Slepim ili gluvim psima nije dozvoljeno da učestvuju na FCI-CACIB izložbama.

RAZREDI

Na FCI-CACIB izložbama priznaju se samo sledeće klase:

• Razred intermedija – od 15 do 24 meseca (obavezno)
• Otvoreni razred – 15 meseci i više (obavezno)
• Razred radnih – 15 meseci i više (obavezno)
• Razred šampiona – 15 meseci i više (obavezno)

OCENE I RAZVRSTAVANJE

Ocene koje sudije dodele moraju da odgovaraju sledećim definicijama:

• ODLIČAN – pas veoma blizu idealnom standardu rase, savršene kondicije, harmoničan, uravnoteženog temperamenta.
• VRLO DOBAR – pas sa savršenim odlikama svoje rase, uravnoteženih proporcija, pravilne kondicije.
• DOBAR – pas koji ima glavne karakteristike svoje rase, dobre osobine nadmašuju nedostatke.
• DOVOLJAN – pas sa dovoljno izraženim osobinama rase, bez opšte prihvaćenih karakteristika.
• ISKLJUČEN (diskvalifikovan) – pas koji ne odgovara rasi, ispoljava agresivno ponašanje, anomalije testisa, nedostatak zuba, albinizam, ili druge diskvalifikacione mane.
• NE MOŽE DA SE OCENI – pas koji se ne kreće, hrom je, stalno skače, onemogućava pregled, ili pokazuje tragove operacija.

TITULE, NAGRADE I TAKMIČENJA U GLAVNOM RINGU

FCI-CACIB – Kandidatura za Međunarodni šampionat lepote FCI. Za dodelu FCI-CACIB u obzir dolaze samo psi koji su dobili ocenu “ODLIČAN 1” iz razreda intermedija, otvorenog razreda, razreda radnih pasa i razreda šampiona.

Rezervni FCI-CACIB se dodeljuje drugom najboljem psu koji je dobio ocenu “ODLIČAN”.

CAC (Kandidatura za nacionalni šampionat u lepoti) je nacionalna nagrada.

POTVRDA FCI-CACIB

Propozicije za FCI-CACIB sastavljaju imenovane sudije. Konačnu potvrdu će izdati FCI.

Generalni sekretarijat FCI je nadležan da utvrdi da li predloženi psi zadovoljavaju uslove za potvrđivanje FCI-CACIB.

SUDIJE

Samo je zvaničan sudija ovlašćen da odlučuje o dodeli ocene, razvrstavanju i FCI-CACIB. Dužan je da to radi bez pomoći sa strane i/ili uticaja bilo kog drugog.

Samo sudije koje su ovlastile njihove nacionalne organizacije da ocenjuju navedene rase mogu vršiti ocenjivanje i procenu pasa.

DUŽNOSTI ORGANIZACIONOG ODBORA IZLOŽBE

Organizacioni odbori izložbe treba da budu upoznati sa sadržajem Pravilnika FCI za izložbene sudije i Pravilnika FCI za izložbe pasa.

Osiguranje od odgovornosti mora da obezbedi organizacija izložbe.

Organizatori izložbi moraju poslati pismeni poziv sudiji. Sudija je dužan da pismeno obavesti organizatore da li prihvata ili odbija poziv.

Na svim međunarodnim FCI izložbama najmanje 2/3 pozvanih sudija u panelu moraju biti sudije odobrene od strane FCI-NCO.

OGRANIČENJA ZA SUDIJE NA IZLOŽBAMA

• Sudija nikada ne treba da kasni na zakazana suđenja ili da napusti teren pre nego što u potpunosti ispuni obaveze.
• Sudija ne treba da kritikuje rad drugog sudije.
• Sudija ne sme da puši u ringu.
• Sudija ne sme da pije alkohol u ringu.
• Sudija ne sme da koristi mobilni telefon u ringu dok sudi.
• Sudija ne sme ni da prijavi niti da izlaže bilo kog psa na izložbi na kojoj on sudi kao sudija.
• Sudija ne može ocenjivati bilo kog psa čiji je on, njegov partner, član njegove uže porodice ili bilo koja osoba koja živi sa njim u istom domaćinstvu bio vlasnik ili suvlasnik u periodu od šest meseci pre izložbe.

ŽALBE

Sve odluke koje sudija donese u vezi sa ocenama, nagradama i razvrstavanju su konačne i protiv njih se ne može uložiti žalba.

Pritužbe na organizaciju izložbe i na proceduru davanja ocena, nagrada i plasmana su prihvatljive i moraju se odmah uputiti u pisanoj formi organizatoru izložbe, nakon čega sledi deponovanje dvostrukog iznosa nadoknade za učešće na izložbi, kao jemstva.

SANKCIJE

Nepoštovanje ovog pravilnika povlači disciplinske mere. FCI može da zabrani datom organizatoru da dodeljuje FCI-CACIB na svojim međunarodnim izložbama u trajanju od jedne ili više godina.

IZVRŠNE ODREDBE

Svaki organizator FCI-CACIB izložbe mora da se pridržava pravilnika i zakonodavstva zemlje u kojoj se manifestacija održava.

PRAVILNIK ZA SVETSKE IZLOŽBE SEKCIJA FCI

Jednom godišnje, na međunarodnoj FCI-CACIB izložbi koju odredi Generalna skupština FCI, može se dodeliti titula “Svetski pobednik FCI”.

Titule Svetskog pobednika FCI i pobednika sekcije FCI mogu se dodeliti svim rasama koje je FCI priznao na privremenoj ili konačnoj osnovi.

Na dan kada se organizuje Svetska izložba ili Izložba sekcije na jednom kontinentu, zabranjuje se organizovanje druge CACIB izložbe na istom kontinentu.

Za svetske i izložbe sekcija FCI apsolutno je obavezna raspodela po grupama, u skladu sa trenutno važećom nomenklaturom rasa FCI.

Samo međunarodni sudija FCI za sve rase iz punopravne članice FCI može suditi na takmičenju za najboljeg na izložbi (BIS).

DELEGAT FCI

Generalni komitet FCI će imenovati za svaku Svetsku izložbu FCI jednog zvaničnog delegata FCI.

Delegat FCI ima sledeće funkcije:

• da pomaže i savetuje klubove organizatore za vreme pripremanja izložbe
• da obezbedi da se pravila FCI i posebni propisi pravilno primenjuju
• da zapiše detalje svih pritužbi
• da obavesti Generalni komitet FCI opširnim pisanim izveštajem

PREAMBULA

Međunarodni propisi o uzgoju Međunarodne kinološke federacije (FCI) su obavezujući za sve zemlje članice i ugovorne partnere.

Ovi propisi primenjuju se direktno na sve zemlje članice FCI, kao i na ugovorne partnere. Uzgoj se sme obavljati samo sa psima sa rodovnicima koji imaju stabilan temperament, koji su funkcionalno i nasledno zdravi i koji su upisani u matičnu knjigu ili registar (apendiks) koji je priznat od strane FCI.

Jedini psi koji se smatraju zdravim u naslednom smislu su oni koji prenose standardne karakteristike rase, tip rase i temperament koji su tipični za tu rasu, a da pri tome ne pokazuju bilo kakve značajne nasledne defekte.

Psi sa manama koje su razlog za diskvalifikaciju, kao što je npr. nezdrav temperament, urođena gluvoća ili slepilo, zečja usna, rascop nepca, značajni defekti zuba ili anomalije vilice, PRA, epilepsija, kriptorhizam, monorhizam, albinizam, nepravilne boje dlake ili dijagnostikovana teška displazija kuka ne smeju se uzgajati.

Trgovci psima i takozvane farme štenadi smatraju se ljudima koji se fokusiraju na kupovinu i prodaju pasa kako bi ostvarili ekonomsku dobit bez odgovarajuće brige o individualnoj dobrobiti psa. Trgovcima pasa nije dozvoljeno da se bave uzgojem pod patronatom (odgovornošću) člana ili ugovornog partnera FCI.

TROŠKOVI TRANSPORTA I ODRŽAVANJA KUJE

U slučaju kada kuja ostaje više dana kod agenta plemenjaka, svi troškovi (hrana, smeštaj, eventualna veterinarska nega) padaju na teret vlasnika kuje. Troškove prevoza za vraćanje kuje snosi njen vlasnik.

ODGOVORNOST

U skladu sa zakonskim propisima, odgovornom za štetu koju životinja može da prouzrokuje smatra se osoba koja u trenutku nastanka štete daje smeštaj i brine se o životinji.

SMRT KUJE

U slučaju da kuja ugine u vreme boravka kod agenta plemenjaka, on je obavezan da o svom trošku konstatuje smrt i uzrok smrti kod veterinara i najhitnije obaveštava vlasnika kuje.

Ako je smrt kuje nastupila greškom agenta plemenjaka, on je dužan da plati štetu. Ukoliko mu se ne može pripisati nijedna greška, vlasnik kuje je dužan da agentu nadoknadi sve troškove.

ODABIR PLEMENJAKA

Agent plemenjaka je dužan da pari kuju samo sa psom navedenim u ugovoru. Nijedan drugi pas ne sme biti zamenjen bez prethodne saglasnosti vlasnika kuje.

SLUČAJNO PARENJE

U slučaju nenamernog parenja kuje sa drugim psom, agent plemenjaka mora obavestiti i nadoknaditi vlasniku kuje sve troškove. U takvim slučajevima, agent plemenjaka ne može naplatiti naknadu za plemenjaka.

SERTIFIKACIJA USLUGA PLEMENJAKA

Agent plemenjaka će dati pismenu izjavu, na sertifikatu o uslugama plemenjaka, da je parenje obavljeno sa dogovorenim plemenskim psom. Svojim potpisom potvrđuje da je bio očevidac ovog parenja.

Vlasnik plemenskog psa može odbiti da potpiše sertifikat pre nego što je plaćena ugovorena naknada, ali mu nije dozvoljeno da zadrži kućku kao obezbeđenje.

NAKNADA ZA PLEMENJAKA

Ako dogovoreni plemenski pas ne obavi parenje iz bilo kog razloga ili ako kuja ne želi da se pari, vlasnik plemenjaka ima pravo na isplatu naknade, ali ne može zahtevati isplatu naknade za usluge plemenjaka.

Osim ugovorene naknade, vlasnik plemenjaka nema pravo na štene iz legla, osim ako je drugačije dogovoreno pismenim sporazumom pre parenja.

Nakon što je parenje pravilno obavljeno, smatra se da je plemenski pas ispunio svoju dužnost. Ako kuja ne ostane gravidna, na vlasniku plemenjaka je da ponudi besplatnu uslugu u sledećem ciklusu ili da refundira deo naknade.

VEŠTAČKA INSEMINACIJA

Psi bi trebalo da budu u stanju da se prirodno razmnožavaju. Veštačko osemenjavanje ne treba koristiti na životinjama koje se ranije nisu prirodno razmnožavale. Nacionalne kinološke organizacije mogu napraviti izuzetke za poboljšanje zdravlja rase, za dobrobit kuja ili za očuvanje genetskog fonda.

Troškovi prikupljanja semena i vršenja oplodnje padaju na teret vlasnika kuje.

Sam plemenski pas kao i njegova sperma se zakonski smatraju vlasništvom. Prilikom prikupljanja sperme za obradu, vlasništvo nad semenom treba precizirati pisanim dokumentom.

PRENOS UZGOJNIH PRAVA – UGOVOR O IZNAJMLJIVANJU

Uzgajivačem legla se po pravilu smatra vlasnik kuje u vreme parenja. Pravo korišćenja kuje ili plemenskog psa za priplod može se ugovorom preneti na treće lice.

Takav ugovor o prenosu prava na parenje/ugovor o iznajmljivanju se mora zaključiti u pisanom obliku pre parenja i blagovremeno evidentirati kod organizacije koja vodi matičnu knjigu.

Lice koje je iznajmilo kuju se smatra njenim vlasnikom, prema ovim pravilima, od dana okota do dana odbijanja štenaca iz legla od sisanja.

OSNOVNE ODREDBE

Štenci rasnih pasa iste rase koji imaju rodovnike priznate od strane FCI bez ikakvih prigovora smatraju se štenci sa rodovnikom i imaju pravo na rodovnik koji izdaje FCI.

Rodovnici priznati od strane FCI predstavljaju potvrdu o roditeljstvu, ne potvrdu o kvalitetu registrovanog psa.

U nedostatku drugih sporazuma, novi vlasnik gravidne kuje automatski postaje odgajivač očekivanog legla.

Svaki pas koji se uzgaja i registruje u zemlji članici FCI mora imati trajnu identifikaciju koja je zaštićena od falsifikovanja.

REGISTRACIJA LEGLA U MATIČNOJ KNJIZI

Leglo je registrovano kod člana ili ugovornog partnera zemlje u kojoj njegov uzgajivač ima legalno prebivalište i gde je leglo rođeno. Leglo će nositi ime njegove/njene odgajivačnice.

Uzgajivači moraju podneti zahtev za registraciju svakog rasnog legla štenaca. Sva legla moraju biti u potpunosti registrovana u isto vreme.

Rodovnici, koji su u stvari izvod iz matične knjige rođenih, moraju se izdati samo za tačno roditeljstvo. U slučaju odstupanja, kinološka društva su dužna da, o trošku odgajivača, DNK testiranjem dokažu roditeljstvo.

PRAVILA UZGOJA ZEMALJA ČLANICA

Propisi o uzgoju zemalja članica i ugovornih partnera mogu u svojim zahtevima ići dalje od onih koje određuje FCI, ali ne smeju biti u suprotnosti sa međunarodnim propisima FCI o gajenju.

ZAKLJUČAK

Ova međunarodna pravila FCI o gajenju iz 1979. zamenjuju međunarodna pravila o uzgoju iz Monaka iz 1934. U slučaju razlika u mišljenju u pogledu pravnog tumačenja teksta, nemačka verzija ovog dokumenta će imati prednost.

A. OPŠTI DEO

1. Istorija kinologije, pravni i društveni propisi o kinologiji, zaštita prirode i čovekove okoline:

• mišljenje i teorije o nastanku i pripitomljavanju pasa, uloga i značaj psa u prošlosti, korišćenje psa u raznim vremenskim periodima, formiranje rasa, prve priredbe pasa, prve knjige o psima, pojava autohtonih rasa pasa
• mesto psa u klasifikaciji životinja
• vrline psa
• pojam, razvoj i značaj kinologije
• formiranje prvih kinoloških organizacija u Srbiji, nastanak FCI

2. Pravilnici FCI i normativni akti KSS:

• Važeći Statut Kinološkog saveza Republike Srbije
• Pravilnik o stručnom radu KSS
• Pravilnik o nacionalnim izložbama
• Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti KSS
• Kinološka etika
• Pravila i propisi o transportu pasa u zemlji, te u gradskom saobraćaju
• Propisi o preventivnoj zaštiti pasa

B. STRUČNI DEO

1. Anatomija i fiziologija psa:

• Osnovni pojmovi o sastavu i funkcijama pojedinih delova tela u pasa
• Najvažniji organi i organski sistemi: koža, organi za kretanje, varenje, disanje, krvotok, mokraćni, polni, nervni sistem i čula
• Polni ciklus kuja

2. Bolesti pasa:

• štenećak, besnilo, tuberkuloza i druge
• šuga, demodikoza, ekcemi
• askaridoza, ehinokokoza
• bolesti uha, oka
• prelomi kostiju, rahitis
• oboljenja želuca i creva

3. Najvažnija trovanja pasa: Strihnin, tomonin i dr.

4. Nasledna oboljenja pasa: Kriptorhizam, hernija – kila, poremećaj u zubalu (nedostatak zuba), albinizam, riblje oko, displazija zglobova, kuka.

5. Biologija gajenja pasa:

• Pripitomljavanje i odomaćivanje pasa
• Prilagođavanje organizma uslovima života
• Prirodna i veštačka selekcija
• Pojam rase i deobe rasa
• Metodi gajenja u čistoj krvi, linijski uzgoj i uzgoj u srodstvu, melioracijsko
• Kondicija, konstitucija, temperament i ćud
• Nasleđivanje boje, kvaliteta dlake i nekih morfoloških odlika u pasa
• Određivanje starosti pasa

6. Opisivanje pasa:

• Opšti podaci za pse koji se ocenjuju: pol, ime, broj upisa u Rodovnu knjigu (JR) pasmina, datum štenjenja, boja dlake i oznake, podaci o roditeljima, ime odgajivača, ime vlasnika
• Procena eksterijera glave, vrata, grebena, leđa, sapi, repa, grudnog koša, pojedinih regija prednjih i zadnjih nogu, procenjivanje kvaliteta dlake
• Procena hodova pasa
• Ispitivanje i procenjivanje kondicije, konstitucije, temperamenta i ćudi

7. Ishrana pasa: Ishrana štenadi, kuja, odraslih pasa.

C. SPECIJALNI DEO

a) za oblik

1. Poznavanje rase koju kandidat polaže:

• opis eksterijera rase sa svim detaljima
• osobine (svojstva) rase
• upotreba

2. Istorijat rase za koju se polaže ispit:

• postanak rase, izmene standarda oblika i rada od postanka rase do danas
• raširenost rase u svetu i kod nas

3. Pravilnici i standardi koji su propisani od KSS ili od strane FCI za oblik pasa za koje kandidat polaže ispit:

• propisani poslednji standardi FCI za rasu koju se polaže ispit
• komentar o svim delovima standarda, sa poznavanjem mana koje umanjuju ocenu, rangiranje mana i poznavanje diskvalifikacionih mana

4. Sistem obuke pasa:

• značaj i korist obučenog psa
• koja je najbolja metoda obuke psa za rasu za koju se polaže ispit
• koje se sve discipline ubrajaju u kućnu obuku psa i kako se izvodi kućna obuka

b) za rad

1. Standardni propisi rase za koju se polaže ispit:

• poznavanje standarda rada rase, sekcije ili grupe rasa, gde i kada su doneti ti propisi
• detaljni komentari propisanog standarda rada
• poznavanje mana u radu rase, posebno diskvalifikacionih mana

2. Istorijat pasmine, sekcije ili grupe rasa za koju se polaže ispit:

• postanak rase, izmene rase u radu i obliku od postanka rase do danas
• raširenost rase u svetu i kod nas

3. Pravilnici FCI i KSS za rad pasa rase, sekcije ili grupe rasa za koju kandidat polaže ispit:

• Pravilnik KSS za ispitivanje i ocenjivanje rada za rase ili sekcije za koje se polaže ispit
• Pravilnik FCI za ispitivanje i ocenjivanje rada za rase za koje se polaže ispit
• drugi pravilnici FCI i KSS za ispitivanje i ocenjivanje rada vezani za rad pasa ili sekcija za koju se polaže ispit

4. Poznavanje disciplina koje su propisane pravilnicima za razna ispitivanja rada pasa, odnosno sekcija ili grupa rasa:

• detaljno poznavanje svih disciplina koje se odnose na ispitivanje i ocenjivanje rada pasa za koje se polaže ispit
• način obučavanja psa za pojedine discipline
• greške kod pojedinih disciplina koje utiču na pravilan rad, odnosno na ocenu
• greške zbog kojih se pas eliminiše iz daljeg ispitivanja i ocenjivanja rada

5. Sistem obuke psa (osnovna obuka i obuka u radu):

• značaj i koristi od obučenog psa
• koliko i kakvih metoda ima za obuku psa
• koje metode obuke je najbolje primenjivati za rasu za koju se polaže ispit
• koje se sve discipline obuke ubrajaju u kućnu obuku i kako se postižu
• koje se sve discipline, osim kućne obuke, ubrajaju u kompletnu obuku, te kako se postiže uspeh u pojedinim disciplinama i u kompletnoj obuci psa

I GRUPA: PASTIRSKI PSI I PSI TERAČI STOKE (OSIM ŠVAJCARSKIH PASTIRSKIH PASA)

• Sekcija 1. Ovčarski psi: Nemački ovčar, Škotski ovčar, Bobteil, Kuvas, Puli
• Sekcija 2. Psi terači stoke: (osim Švajcarskih pastirskih pasa)

II GRUPA: PINČERI I ŠNAUCERI – MOLOSI I ŠVAJCARSKI PASTIRSKI PSI

• Sekcija 1. Pinčeri i šnauceri: Doberman, Pinčer, Veliki, srednji i mali šnaucer
• Sekcija 2. Molosi: Argentinski pas, Nemački bokser, Šarplaninac, Nemačka doga (žuta, tigrasta, harlekin, crna, plava), Rotvajler, Engleski bulldog, Napuljski mastiff, Landsir, Bernardinac, Kavkaski ovčar
• Sekcija 3. Švajcarski pastirski psi: Bernski pastirski pas
• Sekcija 4. ostale rase

III GRUPA: TERIJERI

• Sekcija 1. Veliki i srednji terijeri: Nemački lovački terijer, Erdel terijer, Foksterijer kratkodlaki i oštrodlaki, Keri Blu terijer
• Sekcija 2. Mali terijeri: Kern terijer, Škotski terijer, Skaj terijer
• Sekcija 3. Terijeri tipa bul: Bul terijer, Američki stafordski terijer
• Sekcija 4. Patuljasti terijeri: Jorkšir terijer

IV GRUPA: JAZAVIČARI

• Jazavičar (kratkodlaki, dugodlaki, oštrodlaki) – normalna veličina, patuljasti, kuničar

V GRUPA: ŠPIC TIP I PRIMITIVNI TIP PASA

• Sekcija 1. Nordijski psi za vuču sanki: Samojed, Aljaski malamut, Sibirski haski
• Sekcija 2. Nordijski lovački psi: Zapadno sibirska lajka
• Sekcija 3. Nordijski pastirski i psi čuvari: nije obavezan staž
• Sekcija 4. Evropski špicevi: Nemački špic (jedan od špiceva – Vučji špic, Veliki špic, srednji, mali i patuljasti), ali sve boje: braon, crni, oranž, vučje boje
• Sekcija 5. Azijski špicevi i srodne rase: Čau-Čau
• Sekcija 6. Osnovni tip (pra tip): nije obavezan staž
• Sekcija 7. Primitivni tip – lovački psi: nije obavezan staž
• Sekcija 8. lovački psi primitivnog tipa sa leđnim grebenom

VI GRUPA: GONIČI I TRAGAČI PO KRVI

• Sekcija 1. Goniči: Slovački kopov, Srpski gonič, Posavski gonič, Istarski kratkodlaki gonič, Istarski oštrodlaki gonič, Crnogorski planinski gonič, Srpski trobojni gonič, Barak, Baset, Brak jazavičar
• Sekcija 2. Tragači po krvi: Bavarski planinski krvoslednik, Hanoveranski krvoslednik
• Sekcija 3. Srodne rase

VII GRUPA: PTIČARI

• Sekcija 1. Kontinentalni ptičari: Nemački kratkodlaki ptičar, Nemački oštrodlaki ptičar, Mađarska vižla, Mali i veliki Minsterlender, Epanjel breton
• Sekcija 2. Britanski i Irski ptičari: Poenter, Engleski seter, Gordon seter, Irski seter

VIII GRUPA: RETRIVERI, CUNJAVCI I PSI ZA VODU

• Sekcija 1. Retriveri: Labrador retriver, Zlatni retriver
• Sekcija 2. Cunjavci: Engleski koker španijel (crveni, crni i ostale boje), Engleski špringer španijel, Američki koker (crni, ostale boje)
• Sekcija 3. Psi za vodu: nije obavezan staž

IX GRUPA: PSI ZA PRATNJU I RAZONODU

• Sekcija 1. Bišoni i pripadajuće rase: Maltezer
• Sekcija 2. Pudle: Sve vrste pudli po boji i veličini
• Sekcija 3. Mali belgijski psi: nije potreban staž
• Sekcija 4. Golokoži psi: nije potreban staž
• Sekcija 5. Tibetanski psi: Ši-cu
• Sekcija 6. Čivava: Čivava kratkodlaka i oštrodlaka
• Sekcija 7. Engleski španijeli za društvo
• Sekcija 8. Japanski španijel i pekinezer: Pekinezer
• Sekcija 9. Kontinentalni patuljasti španijel: Papijon
• Sekcija 10. Kromforlender: nije potreban staž
• Sekcija 11. Mali molosoidi: Francuski buldog, Mops

X GRUPA: HRTOVI

• Sekcija 1. Hrtovi duge i kovrdžave dlake
• Sekcija 2. Hrtovi oštre dlake
• Sekcija 3. Hrtovi kratke dlake: Avganistanski hrt, Ruski hrt, Irski vučji hrt, Engleski hrt, Arapski hrt

PRIJAVA ZA POLAGANJE ISPITA ZA KINOLOŠKOG SUDIJU

Prema članu 68. Pravilnika o stručnom radu KSS stažirao sam kao sudijski pripravnik na sledećim kinološkim manifestacijama: