Četvrt miliona evra za ujede pasa: ko zapravo “ujeda” budžet Bačke Palanke?

Lokalne vlasti plaćaju odštete umesto da rešavaju uzrok – dok međunarodni standardi (WOAH) čekaju primenu.

Tokom 2024. i 2025. godine, opština Bačka Palanka isplatila je građanima 245.000 evra (28,67 miliona dinara) na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa. Iza te brojke stoji 283 pravna predmeta – zahteva za naknadu štete. Međutim, kada se malo bolje pogleda, postavlja se pitanje: zašto novac odlazi na odštete, a problem pasa lutalica ostaje? Više o tome kako ovaj problem utiče na udomljavanje pasa pročitajte u tekstu “Manje napuštenih pasa uz inicijativu Srbija nije rizik”.

🏛️ Šta kaže zakon, a šta je praksa?

Zakon o dobrobiti životinja (2009) jasno nalaže da su lokalne samouprave dužne da brinu o napuštenim životinjama – kroz izgradnju azila, sprovođenje sterilizacije i vođenje evidencije. Međutim, u Bačkoj Palanci, kao i u većini gradova Srbije, ova obaveza se svodi na minimum: nekoliko intervencija i – isplatu odšteta.

Dok opština plaća milione, posao prevencije prepuštaju udruženjima građana. Udruženje “Šape Bačke Palanke” je u oktobru 2025. organizovalo besplatnu sterilizaciju 70 pasa i 30 mačaka – ali finansiranu donacijom iz Nemačke, a ne iz budžeta opštine. To je paradoks: stranci plaćaju ono što bi trebalo da bude redovan posao lokalne samouprave. Slična situacija je i u drugim gradovima – kako prenosi Blic, lažne prijave ujeda dodatno opterećuju budžete.

🌍 WOAH standardi: obaveza koju smo preuzeli

Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) u svom Poglavlju 7.7 Terestrijalnog zdravstvenog kodeksa definiše najbolje prakse za kontrolu populacije pasa lutalica – pre svega CNVR metod (Catch-Neuter-Vaccinate-Return).

Još 2014. godine, Srbija se zajedno sa 11 zemalja Zapadnog Balkana obavezala da će do 2025. godine uskladiti svoj sistem sa ovim standardima. Nažalost, taj rok je prošao, a mi i dalje nemamo usvojenu nacionalnu strategiju (nacrt iz 2022. i dalje čeka usvajanje). Detalje o tome šta je sve trebalo uraditi možete pronaći u analizi glavne stranice peticije “Srbija nije rizik”.

WOAH ne propisuje kazne, ali Evropska komisija, kao glavni donor, sve više insistira na primeni ovih standarda. Bez njih, teže se dolazi do sredstava za projekte, a Srbija ostaje u “sivoj zoni” – iako besnila više nema, sistem upravljanja psima lutalicama nije usklađen sa međunarodnim normama.

🧐 Problem lažnih prijava i sistemskog gubitka

Kada sistem ne funkcioniše, pojavljuju se zloupotrebe. U Nišu se procenjuje da je 5–10% prijava ujeda lažno. Iste porodice više puta godišnje podnose tužbe, a bilo je čak i slučajeva samopovređivanja radi odštete – detaljnije u istraživanju Blica.

Bez centralne evidencije i nezavisne provere, svaka opština koja pasivno isplaćuje odštete postaje potencijalna meta zloupotreba. Bačka Palanka sa 283 predmeta nije izuzetak. Postoji osnovana sumnja da se na ovaj način, na nivou cele Srbije, iz budžeta neopravdano izvlače milioni evra – ali bez sistematske istrage, to ostaje samo nagoveštaj.

📌 Šta je potrebno da se promeni?

• Usvojiti lokalni program kontrole po uzoru na WOAH standarde (Poglavlje 7.7) – CNVR metod.
• Uspostaviti centralni registar čipovanih pasa i evidenciju napuštenih.
• Koristiti budžetska sredstva za prevenciju (sterilizaciju, azile), umesto za odštete.
• Konsultovati nezavisne stručnjake koji imaju iskustvo u primeni WOAH standarda i komunikaciji sa međunarodnim institucijama – to ubrzava proces i smanjuje troškove.

Upravo sada, kada je inicijativa “Srbija nije rizik” uspela da pokrene ukidanje titar testa (zvanično saopštenje Ministarstva poljoprivrede od 1. aprila 2026.), stvorena je jedinstvena prilika da se sličan pristup primeni i na upravljanje populacijom pasa. Lokalne vlasti koje prve krenu u reformu neće samo uštedeti novac – već će postati primer dobre prakse u celom regionu.

🎯 Zaključak

Četvrt miliona evra iz budžeta Bačke Palanke otišlo je na odštete umesto na rešenje. Ista količina novca mogla je da finansira hiljade sterilizacija i modernizaciju azila. Problem nije nerešiv – potrebna je samo politička volja i oslanjanje na proverene međunarodne standarde (WOAH).

Lokalne vlasti imaju priliku da okrenu novi list: da prestanu da plaćaju posledice, a počnu da rešavaju uzrok. Pomoć je dostupna – od onih koji su već uspostavili most ka Briselu i Budimpešti. Pitanje je samo – ko će prvi pozvati?

Izvori: Blic (mart 2026), Telegraf (januar 2026), bpinfo (oktobar 2025), NALED/ORCA, WOAH Terrestrial Code Chapter 7.7, Zakon o dobrobiti životinja RS, izveštaji Opštine Bačka Palanka, saopštenje Ministarstva poljoprivrede (1.4.2026.).